HUMORESKICA
Iako smo u onome do guše, iako ljudi ostaju bez posla, a sve više njih je na ivici egzistencije, iako nam preti ekonomska kriza, šerif je potvrdio odluku po pitanju gradnje nacionalnog stadiona. Uz zdušnu potporu svojih dupelizaca, klimoglavaca, uvlakača i naravno, Krleta, šerif je sa osmehom seoske devojke koja je popušila sporni proizvod iz Jovanjice, rekao da će stadion biti lepši od Alijans arene i da će nići u Surčinu, pored autoputa „Miloš Veliki“. Iako niko ništa zvanično nije predložio, šerif se sam dosetio da bi stadion mogao da ponese njegovo ime. Zamislite, nacionalni fudbalski stadion „AV“. Kao što vidite, onomatopeja laveži pasa, seli se iz ukrštenih reči na fudbalski stadion. Onda se šerif ogradio od svog imena, a čik da vidim tog majčinog sina ko na stadionu ne ukleše šerifovo ime. Šerif se na konferenciji za štampu priznao da bi pored stadiona svaka fabrika u okrugu trebalo da nosi njegovo ime. Da li je tu mislio i na one koje su otvorene samo pred TV kameerama, dok je on pričao bajke o blagostanju, a potom zatvorene, a radnici poslati kući na neodređeno vreme? Možda misli i na one fabrike u kojima gazde radnicima ne daju za vreme radnog vremena da odu u toalet, ili na fabrike koje su od države dobile subvencije, a po isteku roka, pozatvarali firme i napustili okrug. Možda misli i na one fabrike, koje su pokupovali njegovi pajtosi za sitne pare, a sada izrabljuju jevtinu radnu snagu.
Dakle, stadion će se graditi, pa makar svih sedam miliona izašlo na ulice, šorove i sokake. Kako mi se čini, sa tribina „AV“ stadiona će i kada bude prazan odjekivati zvižduci. Aplauzi se čuvaju za šerifov odlazak.
Rade Đergović
