Humoreskica
Šerif se ne smiruje. Svakog dana oda po okrugu, vodeći predizbornu kampanju i buljuk svojih klimoglavaca, koji mu iza leđa tapšu, a mnogi od njih jedva čekaju da mu vide leđa. U to su i tapšači ubeđeni, jer ne verujem da je iko od njih, koliko god imali privilegije, voljan da trpi poniženja i uvrede, prozivke i naređenja. Na konferencijama za štampu, novinarima, koji mu nisu po volji i koji mu postavljaju nenaručena pitanja se obraća sa „majstore“ i naziva ih tajkunskim plaćenicima. Sve one, koji se usude da o šerifu i njegovim fikusima kažu kritičku reč, šerif preko svojih pudlica od ranog jutra do kasne večeri napada BRUUUUTALNO lažima i najpogrdnijim uvredama. Tako ovih dana kroz „toplog zeca“ prolazi naš proslavljeni filmski režiser, kome ti jurišnici ne mogu ni cipele da čiste. Njima su se pridružile i dve „vedete“ iz vrha vlasti. Jedna od njih je dobila mesto ministarke, jer je rekla, pa porekla datum prvog zaražavanja Kovidom 19 u okrugu, a druga nesrećnica je, kobajagi, premijer. Kao, nju neko nešto pita i KAO, ona o nečemu odlučuje. E, takve osobe su našle za shodno da govore o nekome koga će i generacije koje dolaze pamtiti po filmovima, dok će ove dve biti zaboravljene onog trenutka, kad šerifu bude odsviran kraj.
Da kritička reč šerifa svrbi, pokazao je i u poslednjem demokratskom gradu u okrugu, koji je prošle godine otet od strane šerifove bratije. One plakate na kojima se traže glave novinara, advokata i maloletnika su sramota za grad koji ima slobodarsku i demokratsku tradiciju i koji ne nosi slučajno ime „Mali Pariz“. I ovi sa poternice su nečija deca, a ne samo ona sa šerifovih izbornih plakata. Mogu da zamislim kako će se šerifovi “aktivisti” ponašati pred same izbore. Već se ježim.
Rade Đergović