Slom srpskog srca i duše
„Mala zemlja, a na rđavom glasu”, pisao je pre jednog veka Radoje Domanović u „Mrtvom moru“. Nije se, nažalost, šta promenilo u Srbijici, čak je i gore, a rečit primer je kolaps elektroenergetskog sistema. To je najvredniji resurs i srce države Srbije, a desilo se da ceo sistem padne zbog gluposti. To se ne bi desilo da su o njemu računa vodili stručnjaci, počev od elektroinženjera, gde na ETF u Beograd dolaze najbolji đaci, a kasnije kao inženjeri vrlo traženi u celom svetu. Tu su i mašinski inženjeri jer Mašinski fakultet u prestonici daje prepoznatljive stručnjake. Ovako desilo se da će od nekadašnjeg izvoznika struje od oko 140 miliona evra, račun biti duboko u minusu zbog uvoza struje, a to se meri stotinama miliona evra. I opet, u svemu tome, predsednik države Aleksandar Vučić pita se za sve, i ono najporaznije: “samo što se ne obesi o luster“ zbog tog kolapsa. Slično je bilo i sa auto-putem u Grdelici, gde još nisu poznati računi i stranputice, a predsednik je opet nešto crtao samo što nije naredio da brdo izbombarduje, umesto da to rade građevinski inženjeri, takođe sa vrlo respektabilnog Građevinskog fakulteta u Beogradu. To su stručnjaci dokazani i u svetu, kod nas su, na primer, podigli HE Đerdap, HE Mratinje, HE Zvornik, radili na najvećim elektranama na Pjuri i Asuanu, podizali auto-puteve kroz Saharu… I dok se predsednik i SNS hvali uzgradnjom auto-puteva, železnica, bolnica, stručnjaci pitaju, na primer, zašto je kilometer auto-put u Srbiji barem dvostruko skuplji od onih u Hrvatskoj ili trostruklo od onih u Zapadnoj Evropi. Ili, šta to Srbija dobija sa brzom prugom do Budimpešte od 1,8 milijardi evra, i kako i kad će se to isplatiti. I kao pohvala gluposti i ludosti je metro u Beogradu, gde je cena dvostruko pa i trostruko skočila, na enormnih šest milijardi evra. A građevinski inženjeri od integriteta su listom ustali protiv ovog neracionalnog i nefunkcionalnog projekta. I sve te igre odigravaju se na terenu BDP Srbije vrednog pedesetak milijardi evra, a konačnica – ko će to platiti i vratiti?!
Bahata i nestručna naprednjačka vlast ponaša se kao pijani bogataš, jer iako siromašni svi građani preskupo plaćaju njihovu glupost. Pa tako Srbija barem dvostruko više troši energije nego što je evropski prosek, a primera radi gubitak na mreži iznosi oko 16 odsto. Neki normalni gubici su do deset odsto, a, na primer, skupi projekat ekskluzivnih i vlasti bliskih investitora minihidroelektrana davao bi svega dva odsto električne energije. Da se radi o onom palanačkom mentalitetu poznatom iz “Mrtvog mora”, primer je Šabac koji je pionir u elektroenergetskoj efikasnosti. Pre desetak godina otpočeo je projekat tenrmoizolacije zgrada gde su uštede oko 30 odsto energije. I kad je državnoj vlasti poslat projekat da se termoizoluje čitavo naselje Benska Bara, u vrednosti dva miliona evra, taj projekat čamio je u nečijoj fioci, da bi tek od skoro počela akcija ugradnje PVC stolarije. I dok je šabačka Toplana podizala kredit od 2,5 miliona evra da se pomogne stanarima, šabački naprednjaci su listom ustali protiv jer navodno grad ide u stečaj. Sada je to druga priča, a ove godine država je podržala projekat energane na biomasu, takođe obnovljiv izvor energije, i to za školu u Nakučanima. S druge strane još uvek nema regulisanog tržišta za biomasu, mada su resursi neiscrpni.
Slično je sa venama i korenima Srbije. NIS je prodat Rusima za 400 miliona evra, mada je tržišna vrednost barem četiri puta veća. Zato su braća Rusi promptno i nemilosrdno crpeli naftna izvorišta u Vojvodini, pa i Angoli, i to sve za tri odsto rudne rante. Poređenja radi rudna renta u Rusiji je 21 odsto. I tek se dolazi do katastrofalne rasprodaje rudnog bogatstva, jer se sa stranim investitorima planira otvaranje četrdesetak rudnika. Rio Tinto je samo vrh ledenog brega, a teško je zamisliti šta će tek biti ako proradi rudnik zlata u Homolju. Za iskopavanje litijuma koristila bi se sumporna kiselina, a ovde bi u upotrebi bio čist otrov na bazi arsenika. Za rudnike bakra u Boru i Majdenpeku to je već završena priča, a epilog je poznat- spržena zemlja i poništeni građani kao nosioci vrhovne vlasti. U svemu tome samo napomena da, na primer, vrhovni stručnjak za gas, novopečeni doktor nauka, Dušan Bajatović prima platu od 34.000 evra mesečno, što je nivo plata premijera i to bogatijih država. Dug Srbija gasa od jedne i kusur milijardi evra platila je država, a skladište gasa u Banatskom dvoru već je prazno. Zlosretni Mića, od milošte tako prozvan po predsedniku, inače skorotečnik fakultetske diplome i v.d. direktora EPS duže od četiri godine što je protivzakoniuto, poznat kao Milorad Grčić još nije podneo ostavku. Kao, to se podrazumeva.
D.Eraković
