Napad na novinara Nenada Kulačina
U ponedeljak je na ulici u Šapcu napadnut novinar Nenad Kulačin, kolumnista lista „Danas“ i koautor podkasta „Dobar, loš, zao“. Najpre mu je prišao stariji muškarac, koji mu je uputio uvrede a kasnije i pokušao da ga udari. Slučaj je prijavljen policiji, a sam Kulačin je preko fejsbuka objavio fotografiju napadača.
Čudno da ga je teško pronaći jer ovaj bradati muškarac viđena je pojava na svim naprednjačkim manifestaciajama. Inače, napadi na novinare su sve češći i sve brutlniji, a čak su se i novinarska udruženja povukla iz Komisije za zaštitu novinara uprkos donetoj Medijskoj strategiji i upustvima glavne tužiteljke Zagorke Dolovac da napadi na novinare bude prioritet.
Međutim, očigledno da režim, a naravno i preko tužilaštava daje sasvim drugu poruku nekažnjivošću napada na novinare. Podsećanja radi čak i posle eksplicitnih pretnji gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da će Kulačinu i Marku Vidojkoviću „srce iščupati“, pravosudni organi su mišljenja da to nije ozbiljna pretnja. Za ovo vreme njima je upućeno na stotine pretnji, čak i ubistvom, a da se našao samo jedan počinilac uz neku blagu kaznu. Vidojković je dislociran na instistiranje Međunarodnog PEN centra dok je Kulačin ostao u Srbiji, pre svega zbog porodice.
Inače, već ranije je njegova adresa bila poznata brojnim naprednjačkim falangama, jedino su mu prijatelji ugradili kameru ispred zgrade u kojoj stanuje, ali zato nema odgovarajućeg reagovanja tužilaštava i policije. Da sve ovo nije izuzetak primer je i neprocesuiranje napada na novinara „Radara“ Vuka Cvijića, koga je u centru Beograda, u po bela dana, udario direktor „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević, pre osam meseci. Iako je sve bilo pokriveno kamerama ne zna se zašto se opstruira istraga, zapravo zna se- jer oni bliski vlastima su veoma zaštićeni od sudskog gonjenja.
Granica između verbalnih i fizičkih napada se polako gubi, nešto što je neprihvatljivo za civilizovano društvo, a na meti su upravo oni koji su vesnici demokratije.
D.Eraković
