Iako gromoglasno najavljen kao najveći budžet u istoriji Šapca, od preko pet milijardi dinara, pravog rezultata toga nema u naprednjačkoj vlasti. Po oprobanom receptu omalovažavanja prethodne lokalne vlasti, uostalom to listom rade svi naprednjaci, ali, naravno, bez realnih parametara. Kao najveći projekat najavljena je izgradnja otvorenih bazena, vrednih oko 350 miliona dibara, koliko je oprilike vredeo i zatvoreni bazen. Međutim, za otvorene bazene zalagala se i prethodna vlast na referendumima u mesnim zajednicama, ali, opet, naprednjaci su kontrirali tome, i izabrali, na primer, da se u Karađorđevoj ulici postave klupe i žardinjere. Velika investicija demokratske vlasti bila je rekonstrukcija naselja Benska Bara, gde su dobijeni sasvim novi sadržaji i nova vrednost objekata. Naprednjaci ništa nisu učinili da se po istom receptu revitalizuje i drugi veliko naselje, Trkalište, sa oko pet hiljada stanova, nego rade neke sitne posliće da zamažu oči. Sava park zamišljen sa 300 preko potrebnih hektara zelenih površina, zaboravljen je u budžetu. Jedna ili više godina mnogo znači za ozelenjavanje grada, jer Šabac je na dnu lestvice sa svega četiri kvadratna metra zelenih površina po stanovniku. Zastala je i termoizolacija zgrada, kao pilot projekat u Srbiji, gde su uštede ogromne, 30 odsto energije, koja se ovde arči, dva-tri puta više nego u Evropi. Ništa nije učinjeno ni za poljoprivrednike, jer subvencije dubinskih bunara u Pocerini dale su sasvim dobre prihode u posustalom agraru. Stalo se i kod kapitalnog ulaganja u subvencionisanje 10 pa i 20 hiljada hektara oranica po sistemu „kap po kap“. Poznato je da bi ovim sistemom bili gotovo duplirani prinosi ili dobijena nova žetva, ali je to opet naprednjacima smetalo. Uostalom, vidi se šta su sve učinili sa srpskim agrarom, sa minimalnim subvencijama dok je repromaterijal otišao u nebo. Ni projekat moderne kvantaške pijace, sa svom potrebnom aparaturom, nije zaživeo i to baš zbog nečije omraze. Parcela gde je dovedena sva potrebna infrastruktura: gas, voda, kanalizacija, električna energija, bahato je data na licitaciji kao obična njiva. Takođe, nekada vodeći grad u ekologiji, Šabac, ništa novo “zeleno” nije dobio. Pored jedinog funkcionalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji, nije učinjen korak više, da se zaokruži projekat u tzv. fazi mulja, gde bi se dobijala energija i kompost. Nije nastavljena ni dalja realizacija u recikliranju otpada. Šabac je jedini grad gde se prikuplja otpad sa cele teritorije i odlaže na higijensku deponiju. U rezvijenim zemljama reciklira se do 90 odsto otpada, u Srbiji to je manje od tri odsto. Rekonstrukcija bivšeg Doma JNA nepotrebno se odlaže godinama, sredstva u budžetu su obezbeđena, ali ovaj dragulj arhitekture socrealizma nikako da se privede nameni. Kao da gradu ne treba moderna gradska sala za koncerte ali i za druge priredbe.
I tako iz kruga u krug vidi se jedna nesposobna gradska vlast, koja se ponaša kao i sve ostale naprednjačke vlasti. Rezultat je poguban, posebno za one potonje generacije.
Dragan Eraković