Ti, kao nekakav novinar i član Veća za kulturu i informisanje grada Šapca, trebao bi da znaš da demanti na neki tekst treba da uputiš mediju koji je taj tekst napisao. Ako si tim tekstom nezadovoljan ili ako u njemu pišu neistine (što u pisanju „Podrinskih“ nije slučaj). Ali ne, ti si se odlučio da se tvoje „humorističko – satirično“ pisanije, iz kojeg se jasno vidi da Te je obuzeo neopisivi stah, gori od onog iz 2000. godine kada si sklupčan cvilio i molio da te ne biju, a trebali su, zbog svog onog zla koji si nam donosio devedesetih, pročita na televiziji koju si bogato nagradio sa preko deset miliona dinara iz budžeta grada Šapca, zvanično, i ko zna koliko još nezvanično. Ali saznaćemo i to kad dođe vreme. Izdaće Te Cincar kad, kao mnogo puta do sada, bude menjao tabor.
Otvoreno pismo Miroljuba Mijuškovića pročitano na Televiziji AS
Kako mi Zelenović crta metu i pakuje robiju
Lbtj, spakovaće me Nebojša Zelenović na robiju, a nisam proneverio pet miliona evra gradskih para. Ma, nisam ni 50 evra!
Čitam u njegovim medijima, koje je šakom i kapom finansirao dok je drmao našim gradom, da sam u prošlu subotu bio na novom šabačkom mostu u društvu batinaša!
Priznajem, bio sam na mostu, jer sam hteo da pređem preko njega, a i nekako mi to ide uz posao… I ovaj koji trenutno obavljam u Gradskom veću (između ostalog i za informisanje), ali i uz novinarsku profesiju u kojoj sam bio punih 37 godina.
E sad, za razliku od Zelenovića, ja se na mostu nisam zaletao ni u koga. Nisam, kao njegov advokat Vladimir Terzić kamenovao kolonu, niti sam se, kao njegov drugi advokat Aleksandar Mijailović, a to su oni likovi što za njegov račun pišu razne prijave i daju izjave po Đilasovim medijima, kuropecao sa stisnutom pesnicama i mamio da me neko klepi u gužvi.
Miroljub Mijušković „šeta“ prko mosta
Na mostu sam pokušavao da sprečim da ne dođe do većeg incidenta, što je bila očita namera Zelenovića i njegove ekipe, kako bi iz toga medijski i politički profitirali. Bez obzira na cenu, uglavnom tuđih polupanih glava, što po pravilu biva. Bio sam, kako bi se to u literaturi reklo – glas razuma.
I video sam, iz blizine, kako Crni, koji je zverski premlatio Duška Prokića, i ne samo on, po komandi iz poprečenih traktora uzimaju motke, čekiće, štangle, sekire… kako bradonja pored bivšeg gradskog većnika Salka Karadarevića mučki, iza bankine, svom silinom baca flašu u masu, kako žena, koja je prethodno poljupcima dočekivala Zelenovića, pokušava da biber-sprej uprska kroz otvorene prozore automobila u pokretu.
Valjda, da šoferi bolje vide dok voze ili, možda, da izazove nečiju pogibiju?
Na to i druga pitanja, bilo bi lepo da odgovori nadležni tužilac, kome ću dobrovoljno otići da me sasluša. Da ne troši državne resurse i da Zelenović ne mora da ga pritiska preko N1.
Pa da vidimo ko je sve i šta radio na mostu!
Ali pošto nemam dilemu, da se ja u sedmoj deceniji života (guram u zdravlju 63.) savršeno uklapam u profil batinaša, i da dobro znam čiji su kadrovi većina šabačkih tužilaca i sudija, već sam spremio ćebe. A prijatelje molim, kad se sete, da mi u Bogosavac pošalju poneko paklo cigara. Ako na robiji, pod stare dane i propušim.
Strah te je obuzeo Mijuškoviću pa „moliš“ Marinka da ti pomogne da taj strah razbiješ objavljivanjem nekakvog „otvorenog pisma“ u kojem krivicu prebacuješ na druge i pravdaš kriminalce kojima i sam pripadaš a građane pokušavaš da ubediš da to što se desilo na mostu, i što su oni gledali svojim očima, nije istina prikazujući sebe kao junaka, „batinaša“ i „baju“ ((„Ali pošto nemam dilemu, da se ja u sedmoj deceniji života (guram u zdravlju 63.) savršeno uklapam u profil batinaša“)).
Međutim, onima koji te poznaju i koji znaju kolika si kukavica, sad je sasvim jasno da si, smišljeno, Marinku dao tolike novce da Ti, kad za to dođe vreme, a došlo je, „briše od straha usranu zadnjicu“ i „menja pelene“ da u javnost, kao „značajan“ funkcioner ne izlaziš „oneređen“. Jer, ako već građani moraju da trpe smrad koji se oko tebe širi, ne treba to i da gledaju.
Tebe i tvog mentora, gradonačelnika, još uvek samo kriminalci drže na vlasti (mada i oni već shvataju da se na rage više ne treba „kladiti“). I to Ti je vidim postalo jasno. Ali s obzirom da su se i građani Šapca „probudili“ i osvestili ni vlast vam neće dugo trajati. Eto, i sam predviđaš da Ti se bliži kraj i da ćeš morati da radiš ono što si izbegao te 2000. godine. Dakle, Mijuškoviću, vreme Ti je za pušenje… A to će Ti biti i zaslužena nagrada.
I na kraju, Miroljube Mijuškoviću, nije sve tako crno kao što Ti izgleda, mnogo je gore.
