Humoreskica
Ni naši najveći verski praznici ne mogu da prođu bez ispada onih koji bi trebalo da nam ulepšavaju dane. Tako je bilo i onomad kada smo proslavljali Hristovo rođenje. U tim danima, „rodio“ se novi branitelj našeg nedodirljivog šerifa. E sad, da je napao onog žutog „lopova i tajkuna“ koji nam je za vreme vladavine pre sadašnjeg dogradonačelnika glavnog nam grada maznuo 619 miliona i 328 hiljada evra /hiljade sam dodao kao kamatu na lopovluk/, ne bi nas začudilo, jer to šerifove narikače rade 25 sati dnevno na svim TV sa nacionalnom frekvencijom. Ali, novopečeni ministar za puteve i ostalu infrastrukturu obrušio se na jednog velikostojnika naše zajedničke crkve i vere. Napao čoveka ni krivog ni dužnog. Napao čoveka što ume da misli svojom /a ne šerifovom/ glavom. Prosto čovek da ne poveruje dokle može ići mržnja vladara prema mislećim ljudima, bez obzira čime se bave. Taj isti ministar je ćutao /kao i sve njegove kolege/ kada je onomad zabranjen pristup crkvi jednoj novinarki sa „izdajničke TV“ u jednom bačkom gradu iako je skup bio javan. O čemu se ovde radi? Da li je zbog toga šerif išao na Svetu goru, da bi njegovi ministri pretili jednom časnom episkopu? Gde to mi idemo, ako vlast tvrdi da ovo što ona čini nije povratak u devedesete? Dokaz da se nezadrživo vraćamo u godine, za koje smo tvrdili da su neponovljive su oni koji nas tamo vode.
Rade Đergović
