Tekst je nastao u okviru projekta: „MLADI: Savez za medijsku pismenost i digitalni značaj, projekt za podršku omladinskog građanskog učešća kroz medijsko i digital prisustvo”, koji se sprovodi uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Život sestara Milice i Jelene Zidarić neraskidivo je vezan za muziku od malih nogu, budući da im je i mama Nada muzički pedagog. Iz slušanja se rodila ljubav, a zatim su se postepeno obrazovale dostigavši najviša akademska zvanja na klavirskom odseku. Po završetku Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“, usledio je Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, na kome je starija Milica završila, a mlađa Jelena upisala završnu godinu doktorskih studija. Umetničko usavršavanje stekle su na Muzičkoj akademiji u Zagrebu u klasi profesora Rubena Dalibaltajana, pohađale seminare priznatih stručnjaka, osvajale brojne nagrade na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Pet godina zajedno nastupaju u klavirskom ansamblu, a i Šapčani su imali priliku da uživaju u njihovim izvedbama u Muzičkoj školi, gde Milica radi kao klavirski saradnik, a Jelena je nastavnik klavira.
Muzika umesto reči
-Htele smo i mnogo ranije da sviramo zajedno, ali nam obaveze oko ispita i vreme nisu dozvoljavali. Nakon master studija smo se uskladile i nastupamo, a značajniji su nam nastupi na koncertu laureata 14. međunarodnog takmičenja „Davorin Jenko“ u Beogradu održanom u Galeriji SANU 2017. godine, kao i na večeri kamerne muzike ruskih autora u velikoj sali Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Zadovoljstvo nam je kad god imamo priliku da sviramo zajedno- navodi Jelena.
Mama Nada je muzički pedagog i takođe je završila Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu, pa je najbolje mogla da shvati i razume talenat koji je prepoznala.
-Milica je prva krenula da se interesuje za klavir. Mama je mislila da se ja možda neću time baviti, jer nisam dugo vremena pevala i ispoljavala neke muzičke sposobnosti, osim ritmičkih. Od četvrte godine je shvatila da bi bilo šteta da i ja ne pođem tim putem, jer sam pokazala želju i sklonost ka muzici. Usmerila je i mene u tom pravcu i našla najbolje pedagoge u Srbiji koji bi mogli da nam pomognu da svoj muzički talenat do kraja pokažemo- objašnjava Jelena.
Milica ističe da je podrška porodice bila presudna da se ljubav prema klaviru koja je već u njoj postojala dalje razvija.
-Svi su bili oduševljeni, mama me podržavala i podstakla talenat koji je prepoznala, a onda se i kod mene probudila želja, tako da je to išlo uporedo. Završila sam doktorat, Jelena je na završnoj godini doktorskih studija. To je kruna svega u akademskom nivou klavirskog odseka, a istovremeno i podstrek da se i dalje svira kvalitetan program. Koncerti su nam primarni, tu se najviše pronalazimo, a studije su dodatna motivacija da se obrazujemo- objašnjava Milica, koja je klavirski saradnik i prati solo pevače i gudače na klaviru.
Saglasne su da je izazov baviti se klasičnom muzikom u vremenu kada je neka druga vrsta muzike popularna.
-Na našu sreću postoje još uvek roditelji koji cene kulturne vrednosti, a samim tim hoće svoje dete da usmere na muzičku školu. Neki se opredele do kraja za to, neki ne, ali bitno je da postoji muzika kao sastavni deo obrazovanja, bez obzira na to da li su deca predisponirana da se do kraja bave time ili ne. Smatram da osnovnu muzičku školu treba mnogo učenika da završi. U Muzičko zabavište primamo decu od pete do 19. godine, a kad završe poslednju godinu srednje muzičke, onda dalje nastavljaju obrazovanje ukoliko žele da upišu muzičke akademije. U Šapcu postoji interesovanje za klasičnu muziku, nemamo na šta da se požalimo- podvlači Jelena i seća se svojih početaka pre dve decenije.
-Sećam da je mama dovodila neke đake, da su pevali, vežbali su solfeđo. Ona je svirala na klaviru, sestra je vežbala, a ja sam to sve posmatrala kroz igru, bilo mi je izuzetno zanimljivo, nisam insistirala odmah na tome, nego sam više onako posmatrala sa strane i onda se vremenom javila želja da ja sama sednem za instrument da odsviram. Prvi momenti su bili upravo to da po sluhu sami preuzmemo intonaciju koja nam je poznata, nešto što pevušimo, poput dečjih pesmica. Mnogo toga deca, iako možda ne mogu verbalno da izraze, kroz muziku mogu da kažu. To je bio pravi pogodak da se na neki način izrazimo kao „male“ ličnosti, u tom periodu od pete- šeste godine, da komuniciramo na taj način- napominje ona.
Obe su stipendistkinje Fonda za mlade talente Republike Srbije (dodeljuje se najboljim studentima završnih godina akademskih studija) i pohađale su master klasove eminentnih inostranih stručnjaka.
-To su oformljeni pijanisti koji i dalje sviraju i razumeju današnji tok pijanizma i oni će nam najbolje saopštiti neke važne informacije, a da to ne ugrozi našu umetničku ličnost, pružajući nam podsticaj da pronađemo ono što smo mi zapravo. Na tome sam veoma zahvalna, što muzika, bez obzira na to koliko ima pravila koja se podrazumevaju, postoji jedan mali prostor gde mi izražavamo svoje kreativno ja, iako izvodimo kompozicije koje nisu naše. Mnogi ljudi misle da ne donosimo ništa novo ako ne komponujemo, ali samim tim što stvaramo svoju interpretaciju mi stvaramo i nešto novo. Umetnički projekat na završnoj godini doktorskih studija je upravo prilika da u naučnom i muzičkom smislu kažemo da smo time nešto uradili za muzički svet- podvlači Jelena i dodaje da smo kao nacija talentovani za klasičnu muziku.
Mladi umetnici idu na mnoga usavršavanja i prate savremene tendencije, a talenata nam ne nedostaje, iako su mnogi otišli u svet da tamo i ostanu. Ta dilema je postojala i kod njih.
-Mi smo takođe razmišljale da li da idemo, ili da ostanemo ovde. Stalno smo putovale, u poslednje vreme u Hrvatsku i Italiju, ali nekako ta ljubav prema domovini ne može da se zaboravi. Znam da bismo se možda prilagodile tamo, ali taj momenat da nam fale dragi ljudi ne može da nadomesti to da li ću ja tamo da se potpuno oformim kao profesionalni izvođač. Smatram da možemo to i odavde, uz putovanja, odlaske, zakazivanje koncerata. Sviramo i ovde koliko možemo po školama, nastojeći da ne budemo sebične i da ne idemo samo u velike sale, već i da deca u školama, možda budući mladi umetnici, čuju programe i da se obrazuju- objašnjava Jelena.
Ova školska godina je počela brojnim aktivnostima u Muzičkoj školi i već sedam koncerata je održano tokom prethodna dva meseca. Tokom perioda stožih protivepidemijskih mera bilo je i onlajn koncerata i takmičenja, te su se poklonici kvalitetne muzike na sve načine snalazili kako bi mogli da sviraju, ali i slušaju nastupe.
-Lepo je što su ti nastupi posećeni, dolaze sve generacije i postepeno se otvaramo posle perioda rigoroznih zabrana zbog poznate situacije. Nedostaje nam mogućnost da u Šapcu nastupamo u nekim drugim prostorima izvan škole, poput Pozorišta, ili Biblioteke, mada to zahteva izmeštanje klavira- objašnjava Milica, dok Jelena dodaje kako ne bi bilo loše da Šabac umesto polukoncertnog ima koncertni klavir, kakav je adekvatniji za velike prostore kao što je Šabačko pozorište, gde su tokom renoviranja Muzičke škole bila održavana takmičenja mladih pijanista.
Značajnije nagrade na domaćim i međunarodnim takmičenjima
Milica i Jelena Zidarić završile su Osnovnu i srednju muzičku školu „Mihailo Vukdragović“ u Šapcu. Milica je doktorirala, dok je Jelena na završnoj godini Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu u klasi redovnog profesora Branka Penčića. U toku dosadašnjeg školovanja Milica je osvojila brojne nagrade na domaćim i međunarodnim takmičenjima od kojih su najznačajnija: Republičko takmičenje učenika muzičkih i baletskih škola (prve nagrade 2005. i 2007. godine), Internacionalno takmičenje mladih pijanista „Gradus ad Parnasum“ u Kragujevcu (prva nagrada 2005. godine), Međunarodno takmičenje mladih pijanista u Šapcu (prve nagrade od 2004. do 2009. godine), Takmičenje „Orfeus“ u Trgu- Žiu u Rumuniji (pobednik kategorije 2006. godine), Međunarodno takmičenje „Davorin Jenko“ – klavirski duo Milica i Jelena Zidarić (laureati 2017. godine). Jelena je nagrađivana na sledećim takmičenjima: Republičko takmičenje učenika muzičkih i baletskih škola (prva nagrada 2005. i 2007. godine), Festival muzičkih i baletskih škola Srbije (2005. i 2007. kao pobednik kategorije), Internacionalno takmičenje „Davorin Jenko“ u Beogradu (prve nagrade od 2006. do 2009. i 2012. godine), Međunarodno takmičenje mladih pijanista u Šapcu (prve nagrade 2003-2008. i 2010, pobednik kategorije 2007. i 2011. godine), XI međunarodni pijanistički konkurs Nikolaj Rubinštajn i XII međunarodni pijanistički konkurs Aleksandar Skrjabin u Parizu (2012. godine II nagrade). Nastupale su u salama širom Srbije i pohađale master klasove eminentnih stručnjaka iz Hrvatske, Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine.
-Renovirali smo školu, ima mnogo više učionica, ove godine u maju smo dobili pohvale za organizaciju Festivala mladih pijanista- ističe Jelena.
Kada sviraju, dele osećanje odgovornosti, bilo da je u pitanju takmičenje ili to čine za svoju dušu.
-Pomešana su osećanja. Kad izađem na scenu, nije mi svejedno, ali je lep osećaj kada sa publikom podelimo to što smo radile mesecima. Bitno je koliko možemo da se nosimo sa svojm emocijama da to prezentujemo, a ja se uvek takmičim sa sobom. Svaki put kad sviram, bilo da vežbam ili sam pred publikom, uvek se upoređujem sa prethodnim nastupom, uvek je prisutno to takmičenje sa sobom- objašnjava Milica, a Jelena ističe da je najbitnije da se ne porede sa drugima, nego sopstvene interpretacije, da budu svesne šta mogu još da urade i koji je trenutno njihov maksimum.
-Naravno da treba da stremimo savršenoj interpretaciji, ali to ne postoji, zato što je ljudski faktor uvek uključen, pogotovo kada izađemo na scenu, emocije su prisutne, a mi moramo da budemo izuzetno staložene, ali ne i hladne. Težak je zadatak naći idealnu sredinu- pojašnjava Jelena.
Pre zajedničkog izlaska na scenu, potrebne su pripreme, gde je prednost činjenica da se dobro poznaju i da jedna od druge mogu da prihvate dobronamernu kritiku. Slušaju i komentarišu samostalne koncerte, pa su saglasne u tome da se međusobno doživljavaju kao mentori.
-Milica svira 25 godina, ja 20 i tokom tog perioda bude dana koji nisu idealni za vežbanje, ali bitan je osećaj u nama, da mi znamo zbog čega se time bavimo, tako da nikad nije došlo do nekog kriznog preispitivanja. Drago mi je da imamo porodicu koja nas je u tome uvek podržavala. Na kraju dana, kada se sve to završi, sve je u redu ako znam da je dan bio ispunjen klavirskom muzikom i da mogu da prodiskutujem sa Milicom o tome. Taj momenat kad stanemo pred publiku i kad vidimo njihova nasmejana lica, sreću što su nas slušali, iako mi možda nismo u potpunosti zadovoljne kako smo svirale, nam ispunjava srce i to je poenta svega- zaključuje Jelena.
Dragana Dimitrijević