Obeležena 215. godišnjica Boja na Mišaru
Slavna Karađorđeva pobeda, jedna od najznačajnijih tokom Prvog srpskog ustanka, postala je jedan od temelja na kojima je stvarana moderna srpska država, a i danas je značajan putokaz na putu slobode i napretka
Univerzalne vrednosti pobede u Boju na Mišaru, poput slobode koja je bila vodilja ustanicima, hrabrosti da se suprotstave nadmoćnijem protivniku, umešnosti i znanja da organizuju odbranu i izgrade čuveni “mišarski šanac”, imaju svevremeni karakter i danas su isto tako aktuelne kao i pre 215 godina. Tražeći sopstveno uporište u ovim svetlim primerima naša dužnost i obaveza sećanja na mišarske junake, time, postaje sve značajnija.
Tradicionalno, i ovog 13. avgusta, na sam dan velike bitke, održana je svetkovina u Mišaru. Najpre, “pomen voždu Karađorđu i svim vojnicima i vojskovođama koji živote položiše na oltar otadžbine”, služilo je sveštenstvo crkava Uspenja Presvete Bogorodice iz Orida i Vaskrsenja Gospodnjeg iz Mišara. Potom državna ceremonija.
Vence na Spomenik Karađorđu i mišarskim junacima najpre su položili, u ime Vlade Srbije, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor, a u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije komandant 1. Pontonirskog bataljona Rečne flotile potpukovnik Siniša Marinković, zatim, u ime Mačvanskog upravnog okruga, načelnik Vladan Krasavac, i delegacija grada Šapca u kojoj su bili gradonačelnik dr Aleksandar Pajić i predsednik Skupštine Nemanja Pajić. Vence su položili i predstavnici grada Loznice, opština Vladimirci, Bogatić i Lajkovac, SUBNOR-a Šapca i Bogatića, Zadužbinskog društva “Prvi srpski ustanak” Mišar, Zadužbine “Čupić” i “Zavetnika”. Himnu Republike Srbije izvele su učenice šabačke Muzičke škole “Mihailo Vukdragović” Anastasija Bogdanović i Vladana Danojlić.
Podsećajući na značaj velike pobede srpskih ustanika u Mišaru, kojom je kreirana moderna srpska država, gradonačelnik Šapca dr Aleksandar Pajić, istakao je da “našim precima dugujemo da u današnjoj borbi sačuvamo modernu srpsku državu”, ali i “da nikad ne zaboravimo kolike su bile njihove žrtve, da se u to vreme dođe do državnosti”.
-Kao grad Šabac mnogo toga radimo da bismo bili grad budućnosti. Pored ostalog, u okviru projekta Ministarstva kulture i informisanja – Gradovi u fokusu, dobili smo 15 miliona dinara, a grad Šabac je izdvojio osam miliona, za rekonstrukciju zgrade Doma kulture u Mišaru, a cilj nam je da spomen kompleks Mišar uredimo i ostavimo onakvim kakav treba da bude za pokolenja koja dolaze, generacije koje treba da znaju i kad je bio Mišarski boj, ali, pre svega, da znaju šta su generacije pre nas ostavile u nasledstvo. To nam je veliki zadatak, i siguran sam da će kada ga završimo, spomen kompleks u Mišaru biti nešto čime će se grad Šabac ponositi. To dugujemo svojim precima, ali i generacijama koje dolaze. To je nešto što danas zajedno sa svojom državom možemo da uradimo. Mišarski junaci postavili su dobar temelj moderne srpske države, na tom temelju gradimo modernu Srbiju i moderan Šabac”, poručio je gradonačelnik Šapca.
Da je Mišarski boj među najznačajnijim i najvećim pobedama Karađorđevih ustanika u čitavom razdoblju Prvog srpskog ustanka, i da je snažno odjeknuo širom srpskih i pravoslavnih zemalja, probudivši nadu da je sloboda dostižna, ukazao je državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Miodrag Kapor.
Ostalo je zapisano: “Boj koji nije postao pesma nije ni vođen! Boj na Mišaru, najslavniji i najveći kojeg su Srbi dobili od Dušana do Vožda, imao je i najvećeg pevača, besmrtnog Filipa Višnjića”. Ponos današnjih generacija i Mišara je što ima Krstivoja Ilića i njegove “Mišarske elegije” i dramu “Mišarska bitka”. Upravo uz nju, u nastavku ceremonije, a u slavu Karađorđa i junaka sa Mišara, bio je umetnički program “Kaži Bože do spasenja pute”, koji su izveli članovi Omladinskog pozorišta “Vožd” iz Mišara Dušan Simić, Filip Rajković i Ognjen Đukić, uz pesmom podršku Anastasije Bogdanović i Vladane Danojlić. Kraj svečanosti bio je uz kompoziciju “Vostani Serbije”…
Zabeležila Ceca Ljubić
