RIJALITI SRBIJA
E, moj Petre Petroviću sa uplatnice, posle svega što si u životu propustio ovog leta si toj dugačkoj listi pridodao još nekoliko stavki. Propustio si da primiš treću dozu vakcine protiv virusa kovid 19 (a ni prethodne dve nisu ti se nešto naročito primile), nisi otišao na more ni ove godine – u Crnu Goru jer je bila prevelika gužva a sa cenama su udarali po ušima, na hrvatsko primorje nisi otišao iz patriotskih (idiotskih) razloga, od Grčke si odustao zbog požara ( a to si imao i kod kuće, pogledaj pod: Vinča), Turska je bila baš daleko po ovim vrućinštinama, banje u Srbiji su bile preskupe, seoski turizam nije dolazio u obzir (nisi pobegao onomad iz rodnog sela da bi sad izigravao turistu u nekoj nepoznatoj vukojebini), jezera su gotovo presušila a reke (koje nisu još uvek u cevima) prepune otpadnih voda i svakojakog đubreta pa si odlučio da ostaneš doma i brčkaš noge u lavoru uz ‘ladno pivce (za živce) u ruci i Olimpijadu na TV-u. Kad ono – međutim. Pozvali drugari iz tvog mesnog odbora SNS-a da se javiš na zborno mesto i zadužiš šta već treba. Nema veze što je vrelo kao u paklu, što ne može da se diše, što je leto, ej bre, kad gazda dune u pištaljku ne postavljaju se pitanja. Naređenje – izvršenje. I što se mora nije teško (ono, u stvari jeste ali kinta je solidna a tek sendviči…) i tako odeš ti gde treba, primiš zaduženja i u znoju lica svog kreneš na zadatak. Ali, da si znao šta te čeka u’vatio bi krivinu na vreme, jebeš i partijsku disciplinu i onu platicu u komunalnom gde kurcem ne mrdaš a lova kaplje, međutim bilo je kasno. Dobio si džek-pot naprednjačke lutrije a to podrazumeva putešestvije sa Predsednikom širom zemlje Srbije (nije predizborna kampanja, majke mi), obilaženje obilaznica, puteva i mostova, kopanje rupa za kamene temeljce za nove fabrike motanja kablova i drugih sofisticiranih industrijskih kapaciteta, pravljenje atmosfere u autobusima kojima se dovoze ovce na klanje (sigurni glasači na mitinge Vođe Puta), padanje u nesvest po potrebi, uvežbavanje aplauza sa lokalnim moronima, doručkovanje na haubi automobila sa Njim i ekipom (o čemu će biti više reči kasnije)… Znači, biće posla preko glave. Onaj lavor se činio sve više kao mnogo bolja opcija ali šta je tu je. I tako, kad AV krene da pije rakiju sa domaćinom tamo negde Bogu iza nogu, ti piješ prvi jer ti je u opisu posla i degustacija pića pre Vrhovnog, kad namigneš na jedno oko to je znak da Aca pohvali rakiju kao dobru a kad trepneš na oba (oka) to znači da je „domaća“ kao grom i da On baš takvu najviše voli. A kad se Drobnjak prihvati „vatrene vodice“ to je znak da je žurka gotova i da predizborni karavan ide dalje. Pod obavezno je da je negde potrebna bolnica (u Srbiji se nikada pre dolaska AV-a na vlast nisu gradile bolnice) i moraju se obaviti stanovite pripreme sa medicinskim osobljem : kada aplaudiraju, da se stalno keze jer njihovoj sreći nema kraja što vide i mogu da dodirnu božanstvo a On će im održati par časova o tome kako se leče pacijenti, sa naglaskom na pružanje prve pomoći (naprimer: kad neko padne u nesvest, recimo u publici smorenoj govorancijom i žegom, onda „samo ga umijte i da sedne dole“), treba obezbediti da telefon Šefa uvek ima signal jer će garant u nekom trenutku da pozove ministra finansija Malog da pita koliko može da izdvoji iz budžeta naših (narodnih) para za, naprimer kanalizacionu mrežu ili stubove za prenos električne energije tamo negde u Pičkićima Donjim, gde ni za jedno ni za drugo nisu ni čuli a kamoli videli ali nije beg Aca Srbin cicija, ima se-može se, to on od svojih usta odvaja da bi narod živeo bolje (i naravno glasao kad bude trebalo za Njega). I Bože, koliko taj čovek laže. To je neprepričljivo. I vidi se da i on veruje u te svoje somnabulne nebuloze koje izgovara a da ne trepne. Laže čak i samog sebe a da ovaj to ne primeti. Mislim, On. Da li on to svakodnevno vežba pred ogledalom ili je to prirodan dar, nikada nećemo znati. Publici je već odavno muka od svega a i ti Petre Petroviću čujem imaš problema sa stomakom, malo-malo pa te zavije oko pet-pola šest ujutro, iako si ti utrenirani vojnik partije navikao na sve i svašta. Ali, puk ta „stoka grdna“ ćuti i trpi, zeva, jebe majku u pola glasa i sebi u bradu, nevoljno plješće ručicama i gleda da ako ikako može zbriše u neku hladovinu (a za izbore, hm, ljudi smo, dogovorićemo se). A ti Petroviću Petre sve to iznutra gledaš i itekako dobro znaš da je cela ta parada i šarada, to putovanje po Srbiji „da je bolje upoznaš da bi je više voleo“ samo još jedna izborna kampanja uz besomnučnu manipulaciju živim ljudima a da ti svemu tome daješ značajan doprinos. Dužnost je dužnost, jebi ga. A ti misliš da je vredelo ako ni zbog čega drugog a ono zbog fruštukovanja sa Predsednikom na nekoj livadi, na haubi automobila, tobože kao sav normalan, običan, svet. Vođa, čovek iz naroda, vole najbolje da u pola kile ‘leba turi mortadelu, zalije majonezom i ukrasi paradajizom pa udri. Ko ga ne zna skupo bi ga platio. Posle će već, ničim izazvan, za nekom govornicom da bljuje vatru po opoziciji koja je, je li, tajkunska i lopovska i po nezavisnim medijima koji su strani plaćenici i neprijatelji države, naravno. Onda će da se svađa sa Tviterom, poredeći sebe sa Trampom i zahtevati da mu kao i tom glupanderu ukinu nalog (to poređenje mu nije baš pametno jer je Tramp izgubio predsedničke izbore u SAD) a kad krene da niže brojke priči nikad kraja. Tu su milioni, kamioni, avioni koje će on narodu pokloniti jer je duševan čovek i njemu su ljudi i država na prvom mestu, njemu lično nije ništa potrebno, on radi i žrtvuje se i srećan je kad je i njegov narod srećan (poludeo od sreće bila bi tačna dijagnoza). Ja ovo, ja ono, ja, ja, ja i uvek i samo ja to je refren koji slušamo već deset godina i slušaćemo još ko zna koliko. Jedino je malo čudno što je dozvolio svom drugu Žeksu da pre njega hoda po vodi pa mu je taj trik propao u ovom predizbornom periodu. Ali, dobro, to je valjda bilo onako drugarski da ga nagradi za sve što je ovaj za njega učinio tako što je celu Srbiju obojio u ružičasto. I tako se turneja Jednog i Jedinog nastavlja a ti mali čoveče, Petre Petroviću sa uplatnice saučestvuješ u tome i nemoj posle da ti đavo bude kriv. Kad shvatiš da si bio, da stvar bude gora – svojom voljom, saputnik najgorih i najluđih na putu za Lazu.
Dragan Karalazić