Grupa planinara iz Šapca, njih 18, vikend za nama provela je na turistima blago skrivenoj, tu neposredno u našem komšiluku, čarobnom mestu, na kome nas je sneg, pritajno sačekao, sneg koji se i dalje odupire klimatskim promenama, na planini JABLANIK.
Na nedeljnju šetnju i uspon na vrh Jablanika, krenuli smo od Debelog brda, sa parkinga kod spomenika Živanu Đurđeviću. Staza je vodila pored planinarskog doma „Debelo brdo“ planinarskog društva Magleš iz Valjeva. Celom dužinom, staza, kao i okolni predeli, bili su prekriveni snegom, koji je na pojedinim mestima prelazio i preko pola metra, što je šetnju činilo nezaboravnom i bili smo prinuđeni da se sve vreme, lagano krećemo duž staze, što su planinari iskoristili dodatno da uživaju i u nezaboravnim pejzažima duž staze. Nakon 3,5km pešačenja ušli smo u šumski deo staze, i započeli uspon na vrh. Pred nama je bilo još dva kilometra laganog uspona i ubrzo, pred nama se pojavio vrh, kota 1.274mnv. Vrh Jablanika, je pregledan i sa njega se pružaju fantastični pogledi na okolne planine. Kako to već obično biva, nismo bili sami na vrhu, bili su tu i planianri iz Valjeva, Lajkovca, Pančeva, Beograda. Napravili smo zajedničku fotografiju za uspomenu, kako to već tradicija nalaže, razmenili iskustva i opisali aktivnosti koje smo imali, od zadnjeg sličnog susreta, odmarali se i uživali u nestvarnom prizoru i prekasnom sunčanom danu. Grupa mlađih i iskusnijih planara pešačenje dalje nastavlja zapadno ka Medvedniku, i kružnim putem se vraća na početak staze, usput prteći sneg, celom dužinom staze, uživajući u pravom zimskom planinarenju. Druga grupa planianra, krenula je nazad prema Debelom brdu, već prohodnom stazom.
Sve u svemu, još jedan vikend proveden u planini, prepešačenih 15-ak kilometara, boravak na još jednom vrhu i nezaboravno uživanje u predivnoj prirodi Valjevskih planina. Bili smo sve vreme na nadmorskim visinama iznad 1.000m, što će dodatno ostavilo poseban benefit na naše organizme.
Rastali smo se sa planinarima, iz drugih gradova, sa uobičajnim pozivom da se vidimo na našem i njihovom Ceru. Vedro
