Svevremeni Mišar, svevremeni Pesnik
Krstivoje Ilić, jedan od najistaknutijih srpskih elegičara napustio nas je u avgustu pre dve godine. Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ Mišar, kao trajno sećanje, štampalo je šesto, posebno izdanje Mišarskih elegija koje su darovane svim šabačkim školama
Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ Mišar tokom prošle godine organizovalo je akciju prikupljanja sredstava za podizanje spomenika velikanu srpske poezije, koji je Mišar nosio u srcu (a neki od članova imali su privilegiju da ih smatra svojom porodicom)… Grad Šabac finansirao je izradu i postavljanje spomenika na Novom groblju, a društvo je potom donelo odluku da se od prikupljenih sredstava štampa novo posebno izdanje Mišarskih elegija, knjige koja je ponela nagradu „Reč i zaveštanje“, „za novi uzlet epskog stiha“… I da knjiga stigne do svih šabačkih škola…
-Zahvaljujem divnim ljudima iz Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Mišar, koji su našoj školi uručili poklon knjigu Mišarske elegije Krstivoja Ilića, sa posvetom u krasnopisu čika Vite Nikolića, kao i primerak publikacije Čitanka Mišarskog boja. Ovim lepim gestom su nas podsetili na značaj svog rada, promišljanja i aktivnosti, kao i na važnost kulture sećanja i negovanja istorijskog nasleđa, kroz literarno stvaralaštvo i pesništvo, baš onako kako je to činio i Krstivoje Ilić. Primerak knjige i publikacija biće deo naše školske biblioteke na korist mladima, kroz „reč i zaveštanje“ ovog značajnog pesnika našeg podneblja“ – uz posetu članova mišarskog Zadužbinskog društva, ostale su zapisane reči direktorke Škole primenjenih umetnosti, Nevenke Đokić.
Kako obećaše, tako uradiše (krajem aprila i tokom maja ove godine)…Članovi Zadužbinskog društva darovali su šesto, posebno izdanje Mišarskih elegija Krstivoja Ilića i sedamnaesti broj Časopisa društva – Čitanka Mišarskog boja (uz još neka izdanja Zadužbinskog društva ili njegovih članova) svim školama u Šapcu. Od osnovnih to su: „Janko Veselinović“, „Laza Lazarević“, „Nata Jeličić“, „Nikolaj Velimirović“, „Stojan Novaković“, „Jevrem Obrenović“, „Vuk Karadžić“, „Majur“, „Vojvode Stepe“ Lipolist, „Jovan Cvijić“ Zminjak, „Kralj Aleksandar Karađorđević“ Prnjavor, „Dositej Obradović“ Volujac i „Sveti Sava“… Dar je stigao i do svih osam srednjih škola – Šabačkoj gimnaziji, Ekonomskoj školi „Stana Milanović“, Medicinskoj školi „Dr Andra Jovanović“, Tehničkoj, Stručno hemijskoj i tekstilnoj školi, Školi primenjenih umetnosti i Muzičkoj školi „Mihailo Vukdragović“… Sećanja na Mišar, i velikog Krstivoja Ilića, uz Mišarske elgije i Čitanku Mišarskog boja, čuvaće se i u bibliotekama Visoke škole strukovnih studija za vaspitače, Visoke tehnološke škole strukovnih studija i Visoke poljoprivredne škole strukovnih studija…
U ovom za Zadužbinsko društvo izuzetno važnom „poslu“ učestvovali su: Vitomir Nikolić, Branko Isailović, Branko Gajić, Zoran Karajić, Miodrag Boca Bugarčić, prof. Marko Todorović, Dragoslav Dragan Mićić, Branko Stanić, Nemanja Simić,Stevan Simić i Svetlana Ljubić… Potrudili su se da susreti u školama budu zabeleženi i na brojnim fotografijama…
-Mišar je srpska zadužbina. Svako dete šabačko i srpsko bi trebalo da zna o žrtvama koje su naši preci dali da bi slobodu sačuvali. Žalosno je što mnogo njih i ne zna ni gde je Mišar, ni kako to izgleda, a na žalost ni mnogi od odraslih. Zato je divna misija mišarskog Zadužbinskog društva da čuva sećanje na Mišarski boj, da neguje tradiciju, ali je neophodno da to preuzmu mladi, i da se takve stvari ne zaboravljaju. Ja čestitam na entuzijazmu i upornosti, na želji da se to sačuva, ali apelujem na sve da se pridruže, pa svako po malo da doprinese… Tu pre svega mislim na profesore istorije, profesore književnosti, naše ustanove kulture, jer u njima, vrlo odgovorno ću reći, ima puno onih koji se formalno bave kulturom… Svi kad bi se udružili, svakako bi od Mišara napravili prvorazredni spomenik kulture, i tamo okupljali mnogo više ljudi, nego što se sad okuplja“ – bila je poruka direktorke Šabačke gimnazije Marijane Isaković.
Dar školama i njihovim bibliotekama, kao trajno sećanje na Mišar i Krstivoja Ilića, kako ističe predsednik Izvršnog odbora Zadužbinskog društva Stevan Simić, pozdravljen je u svim školama: „Predstavnike društva uz direktore i njihove pomoćnike, dočekali su i bibliotekari, nastavnici i profesori istorije, a u nekim školama čuli su se i predlozi (u okviru mogućnosti), za neke oblike saradnje sa Zadužbinskim društvom.
Posebno Stevan iznosi impresiju da su „škole jako lepo sređene“, „tip-top“, i da su članovi Društva svuda izuzetno lepo dočekani…
-Od škola gde sam ja učestvovao u akciji Zadužbinskog društva (poseti i darovanju „Mišarskih elegija i drugih izdanja), posebno mi se dopala škola u Majuru, koja je na ponos Majurcima, i postala je mesto njihovog okupljanja i druženja)… Ili, bio sam u nekadašnjoj Pedagoškoj, šezdeset devete sam završio prvu godinu… Kada sam se sada našao u multimedijalnoj sali, nisam znao gde sam ušao… A direktorka nas je provela svuda i sve nam pokazala, i obećala i podršku…“
-Imamo privilegiju da živimo u gradu koji je pisao istoriju srpskog naroda, a Zadužbinsko društvo već godinama čuva od zaborava i podseća na značaj Mišara i Mišarske bitke. Možda na najlepši način, kroz stihove, radio je to i naš poznati pesnik Krstivoje Ilić. Izuzetno nam je drago sećanje Društva, i što su našoj, i svim drugim školama doneli ovo vredno izdanje, kao i poslednji broj njihovog časopisa. Hvala Zadužbinskom društvu, a na nama je da pamtimo“ – rekla je direktorka Osnovne škole „Janko Veselinović“, Ljiljana Stojanović. Ukazala je na značaj Mišara, i podsetila na akciju grada Šapca, u kojoj je nova postavka dostupna svim đacima: „U oktobru u Mišar su organizovano odlazili učenici četvrtog razreda sa svojim učiteljima i imali su sjajan prijem… Pretpostavljam da nije slučajno izabran upravo taj uzrast jer oni u svojim nastavnim programima imaju i Mišarsku bitku… Verujem da će poseta naših đaka Mišaru biti tradicija…“ „ A Krstivoje Ilić je veliki bio, i ostaje veliki, i ostaje sećanje da je izuzetno voleo „Jankovu“ školu“; bio nam je često u gostima… I Mišarske elegije trajno će biti u našoj biblioteci.“
-Prvo bih vam zahvalila što razmišljate o budućnosti. Jer, deca su budućnost. Pisanje o prošlosti, iznošenje nekih stvari kroz činjenice ili kroz nečije viđenje mnogo znači… Sigurno će neko od dece doći da uzme knjigu i pogleda, na nama je da ih zainteresujemo… Drago mi je da ima entuzijasta kakvi ste vi, da Mišar i dalje živi, jer Mišar je nešto što naš kraj podseća na hrabrost, volju, pobedu, na svetlost koju treba da iznesemo… Na to, uz priču o korenima, moramo podsećati našu decu… Uz svaki Dan škole mi se vratimo na zadužbinarstvo… Delić tog trajnog sećanja, ovde u našoj školi je ovaj naš ćilim, kojim će naša deca koračati svaki dan… A od posebnog značaja je što su i sama učestvovala u izradi… Ja mislim da su naša deca divna, i da samo treba doći do njih. Bukvalno doći, to su vrata koja treba otvoriti. Ja bar tako gledam svako dete“ – u susretu sa članovima mišarskog Zadužbinskog društva poručila je direktorka Ekonomske škole „Stana Milanović“ Sonja Mijatović Jokić.
Hvala za „priliku da ugoste članove Društva, u ime Osnovne škole „ Nikolaj Velimirović“ uputila je pomoćnik direktora Olivera Milutinović: „Uvek su značajne razmene iskustava i informacija, a posebno nam je drago što mislimo da je na putu još uspešnija i lepša saradnja; da se i mi kao mlađe snage uključimo, i unapredimo aktivnosti… „Mišarske elegije Krstivoja Ilića svakako će obogatiti našu školsku biblioteku…“ Uz upoznavanje sa nastavnikom istorije, mladim Markom Ilićem, u Društvu se nadaju novom članu:
-Biće mi zadovoljstvo da sarađujem sa vama. Nadam se da će to, uz vaše smernice, biti uspešno, jer kao što smo već spominjali, mora postojati spona između predaka i potomaka. Ne možemo ići u budućnost, a da zaboravimo prošlost.“
„Sve je vezano za Mišar. I baš to što je vezano za Mišar, za Šabac ima neko posebno značenje:
-Kad god se pomene Šabac, mi smo nekako uvek bili spremni da kažemo da nismo poznati samo kao Šabac, nego po Mišaru, po Boju na Mišaru, velikom voždu, mišarskim junacima… I svima nama je zadovoljstvo da postoje neki ljudi koji baštine našu tradiciju, i hoće da to sačuvaju i ostave za mlađe… Jeste neka nevolja što se mlađi ne uključuju dovoljno, ali, ima istine, i u tome da ih treba malo pogurati. I da treba pomoći da neke stvari i shvate, i da se podsete“ – ukazao je Goran Sinobad, pomoćnik direktora Osnovne škole „Nata Jeličić“. Poruka je bila i da „trajna priča o Krstivoju Iliću i Mišaru treba da bude nešto što će povezati neke ranije generacije sa ovim današnjim. I da nam to bude neki vodič.“
C.LJ.
