Na kraju lovne godine

Lovci u Šapcu, u lovištu, „Dobrva“, pri kraju su još jedne, lovne godine – trenutno se provode mere, brojanja divljači, kako visoke i niske dlakave, tako i pernate. Lovačka sezona je, završena u decembru, do kraja februara održavani su sastanci i čistilo lovište od predatora. Najbrojnija sekcija u Lovačkom društvu u Šapcu je, u Majuru. Shodno završetku zimskih lovova Majur je, bio domaćin devete lovačke manifestacije pod nazivom, “Majurska lija“. Nešto više od osamdeset lovaca iz Šapca i okolnih mesta, okupilo se tog poslednjeg vikenda u februaru. Prošli su mnoge parcele trstike šumarci i obale tog dana, samo jedna lija nije imala sreću.

Za veći broj lisica i šakala nije bilo vreme, posebno, naklonjeno, sunčano vreme  – nalik majskom suncu, nije išlo na ruke ni pogoničima ali i onima na dočeku. Po zavšetku lova, gde je najvažžnija bila sigurnost i bezbednost samih učesnika održana je svečanost uz ručak za goste i dodela priznanja. To su susreti, poznati po dugogodišnjim drugarstvima i susretima niz godina u nazad. Tako je u Šapcu, posebno zabeležen susret dva drugara, Pavla Kovačevića, domaćeg lovca i Miće Uroševića,  iz udruženja lovaca „Zasavica“. U čast tog susreta, razmenjena su lovačka znamenja i evocirane uspomene na dugogodišnje susrete.

Inače, u martu, lagano se život u lovištu budi. Jarebice se odvajaju u parove a fazani – pevci okupljaju mali harem koka. Zečice se kote, pojavljuje se prva hrana u prirodi naročito zelena. Ali uz to još je potrebno iznositi hrane u lovište. Neophodno je posvetiti maksimalnu zaštitu divljači jer početak parenja pernate divljači i priprema za gnežđenje kao i koćenje zečica dovodi divljač u povećanju opasnost od raznih grabljivica. A što se tiče lukave lije, ona je, autohtona divljač rasprostranjnena po lovištima Srbije, zbog izuzetne životne prilagodljivosti, nikada nije životno ugrožena. Na ukupnim evropskim prostorima, važi za najbrojnijeg predatora. Njena prenamnoženost postaje lovni, ekološki i zdravstveni problem u nas ali i u Evropi.

B.P.

Naslovna fotografija: P. Kovačević i M. Urošević