Rijaliti Srbija
Vučić Aleksandar predsednik Srpske neoradikalne (napredne) stranke i splet(k)om nesrećnih okolnosti predsednik Republike Srbije dosađivao se u svom kabinetu ovih vrelih julskih dana: upekla zvezda, narod se razmileo kud koji mili moji po rodnim selima i banjama uz vaučer a oni najbezobrazniji stigli i do mora, Skupštine nema, Vlada u tehničkom mandatu, opozicija se uredno svađa među sobom ali nekako ofrlje i preko volje, ekološki aktivisti smoreni, dežurni politički analitičari bistre svetsku politiku – rat u Ukrajini, sukob Rusije i Zapada, inflacija i teška energetska situacija u Nemačkoj, malo gledanja u kristalnu kuglu – da, zima će biti hladna i duga i ko preživi pričaće ali Srbija je super država – biće svega samo po malo (u stvari mnogo) višim cenama, sportske vesti nikad lošije (izuzetak naravno Đoković), košarkaška reprezentacija gotovo ostala bez šansi za plasman na Svetsko prvenstvo dogodine, odbojkaši bez učešća na finalnom turniru Svetske lige, vaterpolisti bez medalje na Svetskom prvenstvu, ostali teniseri i teniserke bez značajnijih rezultata na turnirima a Predsednik se nije obratio svom narodu ima oho-ho dana i šta će kud će priupita ove njegove iz kabineta : je li bre, ima li nešto da se radi tj. da radim ja, ubi me dosada? I setiše se majke naprednjačke invencije – konsultacije! Da vi Predsedniče lepo pozovete predstavnike parlamentarnih lista koje su na izborima iz aprila ove godine (a koji su završeni početkom jula) ušli u Narodnu skupštinu koja još uvek nije konstituisana ali šta mari, na konsultacije o, kao fol, formiranju nove Vlade i novom premijeru, ima da Vam ispuni ta zajebancija nekoliko dana a posle ćemo pronaći nešto drugo da Vama ne bude dosadno a da se narod o tom jadu zabavi i zaboravi na svoje svakodnevne muke i nevolje. I bi tako. Skuvao Aca lonac kafe te pozvao lidere partija ovdašnjih što pređoše cenzus onomad da dođu kod njega u Predsedništvo, da se vide, da proćaskaju i bogznakako. I većina se junaka odazvala pozivu. Dačić i Palma kampovali celu noć pred ulaznim vratima – što je sigurno sigurno je, da budu prvi u redu kada se budu delili ministarski resori. I opozicija naša vrla došla u velikom broju. Vole da popiju kafu s Predsednikom više nego ‘leba da jedu. Tu su se nacrtali desničari, sve moj do mojega: Dveri, Zavetnici i NADA ali i Đilas i Marinika i manjine normalno, Mađari se već preporučili za neke funkcije u ministarstvima a ostali spremni k’o zapete puške. Demokratska i Narodna stranka i koalicija Moramo rekli – ne, hvala, ne bismo da učestvujemo u toj lošoj predstavi a i poznato je da Predsednik baš i ne ume da skuva dobru kafu kao što ume da krši Ustav i zakone države na čijem je čelu svakodnevno. Boškić, Milica Zavetnica i „mali Koštunica“ M. Jovanović izneli svoja viđenja za budućnost Srbije i novu Vladu i sve fino i konstruktivno i jagode sa šlagom ali ne bi baš da direktno participiraju u vlasti, mogu da podrže zakone koji su im po volji i neuvođenje sankcija Rusiji pod obavezno a Kosovo je srce Srbije to se zna, a Parada ponosa na jesen e, to ne može jer nije po meri njihovog „srbstva“. Što su Đilas, Marinika, onaj mali iz PSG-a i to društvo iz stranke Slobode i pravde dolazili kod Vrhovnika nije baš najjasnije. OK, Đilas je sa Acom na „jebi si mater“ ali ovi ostali su se onoliko trudili da se predstave kao „prava“ opozicija a odlaze na noge diktatoru i šefu mafije kako su Predsednika godinama nazivali kao male mace. I ko da im onda veruje i da glasa za njih na nekim budućim izborima? Nije da smo od njih nešto mnogo dobrog i pametnog očekivali ali ipak je to dame i gospodo iako pomalo smešno malo više tužno. I napiše se gosti kafe i raziđoše se uglavnom veseli i zadovoljni. Međutim, ovaj višednevni performans prošao je mlako kod publike. I zato su napredni scenaristi brže-bolje morali da smisle novi sitkom i… smislili su! Da Vučić kao privatno lice ode u posetu Hrvatskoj (sa sve termosom kafe pod miškom) da poseti Jasenovac a da mu (gle preokreta) „ustaške vlasti iz Zagreba to ne dozvole jer nije po protokolu, pa da onda onaj bolesnik i dezerter Vulin objavi rat Hrvatskoj a ostali ministri odlazeće vlade terciraju ko će brže, bolje, jače da opljune po hrvatskim dužnosnicima a da odbrani voljenog Vođu koji je (e, to je baš dobra fora, svaka čast onome ko se toga setio) zamislite-ej, bre, unuk jasenovačke žrtve a oni njemu lupili zabranu i sve tako bla,bla, bla. I onda je moralo da usledi još jedno obraćanje Predsednika koje nam je baš nedostajalo usred ovih tropskih dana. Da nas ohladi svojom ubitačnom retorikom (već smo se skroz naježili) ali i da nas ohrabri pred nove bitke koje su pred nama. Ipak, utisak je da nam je Predsednik malo ispao iz forme, nema tu one energije u prenemaganju i žalopojkama, cinizam jedva prisutan čak i laganje mu ne ide od ruke onako lako kako samo on ume da laže, nema sumnje čovek je zreo za odmor. On ne voli more pa nek’ ide u Mađarsku( hvala Bogu nema more) kod brata Orbana ili u Kinu kod brata Sija (toliko je Kineza proteklih godina došlo kod nas pa bi bio red i bilo bi lepo da uzvrati posetu u ime svih nas) ili u Emirate kod brata Mohameda šeika tamošnjeg, tamo ima peska kol’ko voliš a nema vode, može da jaše kamile ili nekog od ovih svojih kućnih ljubimaca ako ih povede sa sobom (Toma Mona, Drobnjak), neka ide gde ‘oće samo neka nas malo ostavi na miru i poštedi svojih trabunjanja o svemu i ničemu bar do jeseni. Naravno biće to teško iskušenje i za njega i za nas ali izdržaćemo. I ćeraćemo se još.
Piše: Dragan Karalazić
