SA HODOČAŠĆA PO SVETOJ ZEMLjI I SVETOM GRADU JERUSALIMU (1)
Sveta zemlja, najinteresantniji deo vaseljene, rodno je mesto Isusa Hrista i sva svetli od uspomena na Spasitelja. A Jerusalim, prestonica cara Davida u kojoj već 3.000 godina žive Jevreji, hrišćani i muslimani, vekovni je „pupak sveta“. Biblijski grad sa devet kapija dom je dragocenog zlatnog Kovčega zaveta Gospodnjeg. Kralj i mudrac Solomon, autor 3.000 izreka i hiljadu pisama, u njemu je podigao Božji hram a prorok Muhamed odatle se uzneo na nebo pa je i za muslimane mesto sveto. A kako bi palom čovečanstvu darovao spasenje, Sin Božji je u tom gradu razapet i vaskrsao.
Dve hiljade godina najsvetije mesto na planeti opsedali su razni osvajači i polagali pravo na njega, a u 13. stoleću postalo je središte sveta. Verski sukobi na tom prostoru traju vekovima, a istorija svedoči da su u cilju oslobođenja hrišćanskih svetih mesta pod okriljem crkve organizovani krstaški ratovi. U Četvrtom krstaškom pohodu 1202. papa Inokentije III pozvao je na konačnu pobedu nad islamom, a Venecija je računajući na bogat ratni plen prihvatila da opremi ratne brodove, 35.000 vitezova i 45.000 konja. Ubrzo je međutim priznala da pohod ne može da finansira, a krstaši su osvojili grad Konstantina Velikog Konstatinopolj i u Jerusalim nisu stigli.
Sukobi i molitve u tom gradu su neprekidni i danas, a neizvesnost način življenja. Muslimani i hrišćani nadmeću se u pretenzijama na vlasništvo nad relikvijama i za pristup svetinjama Svete zemlje i Svetog grada, a stotinama hiljada potomaka hodočasnika – koji ih bez prestanka opsedaju – pedesetočlana grupa „Sion travela“ pridružila se 7. septembra. Među njima bilo je i četvoro Šapčana. Tokom sedam dana hodočašća osećao se rat u Gazi, ali je ljubav nadjačavala strah od dronova, terorističkih akcija i ružnih vesti koje su pristizale od izlaska sa aerodroma Ben Gurion i ulaska u – po mnogo čemu – jedinstveni Izrael.
Kontrolnih punktova u toj zemlji ima više od 800, a na jerusalimskim ulicama je vojska sa dugim cevima i u punoj ratnoj opremi. Činjenica da stranac ne sme da se kreće bez vize, zelenog kartončića koji dobija na aerodnomu, ipak nije brisala žudnju hodočasnika da se poklone Hristovom grobu. Istina je da su ratni sukob Izraela i Palestine, strah, neizvesnost, progoni i nasilje u poslednjih šest meseci stopirali hodočašća koja traju još od 8. veka. Istorija otkriva i da su 1009. vernici prvi put zaustavljeni: tada je gospodar Kaira, muslimanski vođa i fatimidski kalif Haki, pozvao na uništenje Svetog grada i u narednih pet godina spaljeno je i opljačkano na hiljade hramova a hrišćani odvojeni velikim zidom.
A kada su hodočasnici iz Beograda došli u Tel Aviv i prošli jedan od pet kontrolnih punktova koji Jerusalim deli od Vitlejema, rodnog mesta cara Davida, ugledali su zid visok bar šest metara koji Izrael odvaja od Palestine. Ispred Holy land hotela dočekali ih trgovci i uporni poput osica nudili ikonice, brojanice, torbice, marame, jastučnice, igračke. Za kupovinu i odmor nije bilo vremena, jer se odmah nakon smeštaja moralo krenuti Isusovim stopama i stazama novozavetnih svetitelja. Trebalo je posetiti dvadesetak svetih mesta na Golgoti i još toliko manastira i crkava u Jerusalimu, Getsimaniji, Vitlejemu, Nazaretu, Jordanskoj pustinji, Maslinskoj gori, Gori Tavor, Kani galilejskoj i Palestinskoj Lidi.
Grupa „Sion travela“, od februara prva u Izraelu, svojevrsni hod po Bibliji počela je u Manastiru sv. Teodosije. Prostor sav u belom kamenu isijavao je na vrelini, a lepota monumentalnog hrama sve je ostavila bez daha. U Pećini mudraca, kraj crkve, otac Ilija iz Eparhije šumadijske pročitao je drugu glavu Jevanđelja po Mateju koja govori o rođenju Isusa Hrista i kretanju svetih mudraca sa darovima za Bogomladenca i Bogorodicu. Pod Božjom svetlošću tu su celivana grobna mesta nekoliko svetitelja i svetiteljki, pa i ktitora sv. Teodosija, a zaštitu od vreline na trenutak je pružila i loza čardaklija.
Druga na hodočasnom putu beše Lavra sv. Save Osvećenog, smeštena u nestvarnom prostoru Jordanske pustinje u kojoj se u udžericama sirotuje a uživa u novim višespratnicama koje prkose i pustoši i logici. Na vrelini, duž asfalta, deca beduina prstima traže novac i izgovaraju: „Mani, mani“. Žute tablice su označavale miniranu zonu i svedočile o ratu, a u srcu pustinjskog pejzaža ka nebu je stremila svetinja koja je vek i po bila srpska. U dolini reke Kidron podignuta je 485. godine, a „pupak“ Srpske pravoslavne crkve je i danas. Sv. Sava (Nemanjić), naime, pohodio ju je 1217. i od monaha kao blagoslov dobio pataricu sv. Save Osvećenog i dva dara sv. Jovana Damaskina – ikone Bogorodice Mlekopitateljice i Bogorodice Trojeručice.
Žene nemaju pristup u manastir smešten u srcu Jordanske pustinje, ali je monah na ulaz izneo kivot sa česticama svetitelja, pozvao na poklonjenje i svakoj darovao ikonicu sv. Save Osvećenog. A ispred svetinje, u dronjavom hladu vremešne masline, sokove, vodu i kafu nudio je čovek koji sa brojnom porodicom živi u obližnjoj pećini a pod planinom čuva i auto kojim dovozi robu neophodnu za život i hodočasnike.
Uz „Jutarnju molitvu Filareta mitropolita moskovskog“ i „Oče naš“ sutradan se krenulo u Jerusalim. Ispred zida koji ga deli od Vitlejema, na „ček pointu“, naoružani mladić i devojka ponovo su ušli u autobus tražeći pasoše i vize. Usledio je prijem kod Njegove Svetosti Gospodina Feofila, „milošću Božjom patrijarha Svetog grada Jerusalima i sve Palestine“. Grčki patrijarh Jerusalimske pravoslavne crkve u dugoj besedi u Patrijaršijskom dvoru istakao je da globalizam želi da promeni poredak svetovnih i duhovnih stvari i zato udara na porodicu i veru. Naglasio je da je između Jevreja i Palestinaca vekovni verski sukob, i da se moli za mir svuda u svetu. Prijem je završen uz sokove i bombone, podelom Gramata i ikona Svete grobnice i Bogorodice Vitlejemske.
Golgota, brdo iznad Jerusalima na kojem je Isus razapet, pogreben i vaskrsao, bila je novo odredište hodočasnika pristiglih iz Beograda. Na „mestu lobanja“, što u prevodu Golgota znači, tamo gde je stradao Sin Božji uzdiže se Crkva Vaskrsenja Hristovog, Crkva Svetog Groba ili Crkva Groba Gospodnjeg. Ulaz u to najsvetije mesto u hrišćanstvu nose tri mermerna stuba, a srednji sa leve strane vernici celivaju jer je Blagodatnim ognjem rascepljen. Ploča miropomazanja, koja i danas obilno mirotoči, nalazi se tamo gde je Isusovo telo skinuto sa krsta i moropomazano. Hodočasnici svih rasa tu spuštaju glave, ruke i tek kupljene stvari, a blagoslova radi vatom i odećom kupe miro. S pijetetom i verom zastaje se i u hramu podeljenom između različitih crkava, čiji prostor – i bukvalno – dele tri (smaknute) zavese.
I Crkvu Svetog Groba, glavno mesto na Golgoti, čine tri dela: kapela Anđela, središnji prostor u kojem je deo kamena koji je anđeo polomio pri otvaranju groba, i sam grob – Edikule. Ispred Isusove grobnice u podnožju Maslinske gore vernici i u ratu i miru čekaju u redu. Ulaze po troje, minut-dva klečeći celivaju svetinju, neretko osveštavaju kupljene stvari i utvari, a udarcem u dovratak monah označava kraj i pušta sledeću grupu. Potpisnik ovih redova imao je sreću da nakon poklonjenja Spasitelju prisustvuje i liturgiji u crkvi naspram tog svetog mesta.
U svetinji nad svetinjama, na brdu stradanja Kalvariji, s pijetetom se zastaje i pred rupom u kojoj je bio krst na kojem je Isus razapet. Hodočasnici pristigli iz Beograda poklonili su se i u četiri paraklisa, posvećenim Adamu, sv Jovanu Krstitelju, Trnovom vencu i sv. Longinu. Na Blagodatnom ognju upalili su – i ugasili – svitak sa 33 voštane sveće, koje simbolizuju Hristove ovozemaljske godine, da bi ga kao blagoslov poneli kući. A u ruskoj Crkvi Aleksandra Nevskog i bukvalno su se provukli kroz Iglene uši, i predali „zapiski“ sa imenima živih i upokojenih srodnika i prijatelja.
Živana Vojinović
Naslovna fotografija: Na prijemu kod patrijarha Jerusalimske pravoslavne crkve