Na evropskom putu

Izrada Plana razvoja Šapca do 2030. godine

Grad Šabac započeo je aktivnosti na izradi Plana razvoja grada za period 2020-2030. godine, kao dokumenta razvojnog planiranja najšireg obuhvata i najvišeg značaja. U izradi Plana razvoja učestvuju Komisija za izradu, monitoring, evaluaciju i ažuriranje kao i pet radnih grupa za: Ekonomski razvoj, Infrastrukturu digitalizaciju i urbani razvoj, Ekologiju i zaštitu životne sredine, Društveno blagostanje i Dobru upravu. Po mnogo čemu Šabac je najevropskiji srpski grad sa rešenim najznačajnijim pitanjima.

Najveći investitor je Evropska unija. Uložila je više od 30 miliona evra, od postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, regionalnu deponiju do obaloutvrda na Savi kod Čevrntije i na Drini. Time je čitavo područje obezbeđeno od poplava.

Vodosnabdevanje je dugoročno obezbeđeno jer postojeće izvorište daje 300 litara vode u sekundi a kapaciteti su dvostruko veći. To je tzv. „cerska žica“ od podzemnog toka Drine i ova voda je hemijski i bakteriološki ispravna, i nije joj potrebna prerada.

Od svih drugih gradova i opština Šabac se razlikuje po učešću građana u odlučivanju o projektima najvažnijim za lokalnu sredinu. U tome učestvuju sve mesne zajednice, a na raspolaganju je prikupljen porez na imovinu. Ove godine to je bilo oko dva miliona evra. To je normalna praksa u Švajcarskoj i drugim zapadnim zemljama sa visokim demokratskim principima.

U Šapcu radi i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, jedino funkcionalno u Srbiji, projektovano za 85.000 stanovnika. Ovo je investicija Evropske unije vredna 20 miliona evra, ali država ne ulaže u drugu fazu, liniju mulja, čime bi bio zaokružen ovaj sistem jer bi se dobijala energija za rad postrojenja kao i organsko đubrivo. Ukupno je potrebno oko 80 miliona evra da bi svako domaćinstvo, i na seoskom području, imalo vodu i kanalizaciju, i za to postoje urađeni projekti. Ako je država već najavila velike investicije vredne milijardama evra u kapitalne projekte Šabac je već spreman za to.

Takođe, ovde se otpad prikuplja sa celokupnog gradskog i seoskog područja, a odlaže se na regionalnu deponiju u Sremsku Mitrovicu. Urađeni su početni koraci na reciklaži, jer je, na primer, pre desetak godina samo sa područja grada deponovano sto tona otpada. Sada se na regionalnu deponiju odvozi 35 tona dnevno, a u gradu ima pedesetak reciklažnih ostrva. Prikupi se i tri hiljade tona zelenog otpada koji se koristi za kompost.

Gasifikacija je u Šapcu obavljena pre dsetak godina. Položeno je oko 200 kilometara gasovodne mreže, a ona je dostupna svim zaintersovanim domaćinstvima i kolektivima. Takođe, urađen je katastar podzemnih instalacija koji ima malo koja sr dina u Srbiji.

Otpočet je veliki projekat „Savapark“, kako bi se dobilo 300 hektara zelenih površina pored Save. Upravo gradu najviše nedostaju zelene površine, koje sada iznose manje od dva kvadrat na metra po stanovniku.

Iako ima dobra urbanistička rešenja sa širokim i pravim ulicama, gust saobraćaj zadaje dosta problem jer je registrovano 20.000 automobila, što je najveći procenat vozila po glavi stanovnika u Srbiji. Započet je novi koncept gradskog i prigradskog saobraćaja, gde će na svakih 20 minuta polaziti autobusi za najvažnije destinacije. Takođe, šire se biciklističke staze u gradu po ugledu na nordijske zemlje gde više od polovine stanovništva koristi bicikle. Iako je već pre desetak godina urađen projekat izgradnje auto-puta Ruma-Šabac tek za kraj godine je najavljena njegova izgradnja kao i izgradnja brze saobraćajnice Šabac-Loznica. Time bi se umnogome dobilo na atraktivnosti postojeće Severozapadne radne zone, najveće u Srbiji. Ona se prostire na 600 hektara, od čega je 200 hektara namenjeno za poslovanje u režimu slobodne zone. Ova zona jedna je od poluga razvoja čitavog područja, u njoj posluje pedesetak stranih i domaćih kompanija, a Fajnešal tajms je Šabac uvrstio u deset top destinacija za investiranje. Međutim, već duže vreme država ništa ne preduzima da uredi prilaze Severozapadnoj zoni kao i gradu, što je u njenoj obavezi, a dnevno ovim saobraćajnicama prođe više od 300 teških kamiona.

Za ovih 20 godina grad je iskoračio po mnogim parametrima. Poređenja radi za Novu 2000. godinu nije bilo ispravnih kamiona za prikupljanje smeća, nego je to rađeno sa jednim trakotorom. Prvi kamioni smećari stigli su kao donacija. Ulične svetiljke retko su se menjale jer je bio samo jedan kamion sa dizalicom za četiri opštine Mačvanskog okruga. Trotoari su bili izrovani višestrukim kopanjem, a od 2004. godine urađen je behaton u većini ulica. Opštinski budžet iznosio je oko osam miliona evra.

Takođe, na Savi je izgrađena velika međunarodna luka, koja može da primi više od dva miliona tona raznih roba, ali grad je, iako nije njegova obaveza, fanansirao izgradnju saobraćajnica, a država ne čisti plovni put. Preduzeti su brojni kapitalni projekti u gradu, izgrada Vinaverovog i Cvetnog trga, planirano je novo ulaganje u termoizolaciju stanova ali i ovde država ne uzima učešće iako bi se time umnogome uštedelo na toplotnoj energiji.

Jedno od najvažnijih obeležja Špaca je da ovde nema liste na čekanje za upis u vrtiće, i to će i dalje biti prioritet. Cilj gradske vlasti da se u osnovnim školama obavlja nastava u jednoj smeni i za to će biti potrebno da se izgradi jedna ili dve nove školske zgrade.

Naredni planovi zavise od gradskog budžeta i za to ima dobrih razloga za optimizam. Za proteklih desetak godina gradski budžet je udvostručen i sada iznosi oko 40 miliona evra. Međutim, problem je što republička vlast godišnje zakine četiri miliona evra od pripadajućeg poreza lokalnoj samoupravi. Ukupno do sada država duguje 30 miliona evra Gradu Šapcu, i sa tim sredstvima mnogi bi problemi bili rešeni.

D.Eraković