Reagovanja javnosti na formiranje novog bloka u srpskoj opoziciji: Tri tačke Nebojše Zelenovića
Nekoliko godina unazad, Šabac je važio za jedini opozicioni grad u Srbiji. Nazivan je „slobodnim gradom“, poslednjim uporištem evropskih i demokratskih vrednosti, pa je zbog takvog imidža, vladajuća partija u njemu videla svoj najvažniji i najdraži izborni plen. Čini se čak i da je Srpskoj naprednoj stranci, u ovoj godini krize, važnije bilo da „osvoji Šabac“ nego da formira republičku vladu, o čemu svedoči i činjenica da sastav Vlade nije bio proglašen, sve dok se u Šapcu nije okončana komplikovana izborna trka, obeležena brojnim nepravilnostima i ponavljanjem glasanja, na većem broju biračkih mesta. Istini za volju, promena vlasti u Šapcu, najveća je promena koju su ovogodišnji izbori doneli Srbiji. Druga je, svakako, činjenica da u parlamentu više nema ključnih predstavnika opozicije, ali s obzirom na to da poslanici SNS svoje skupštinske govora i dalje adresiraju ka opozicionim liderima, ova suštinska promena, nije vidljiva na planu forme.
Nakon što je i u Šapcu konstituisana vlast SNS Nebojša Zelenović, dugogodišnji gradonačelnik Šapca, koji je mesecima upozoravao javnost da su izbori u ovom gradu neregularni, objavio je da će se svim raspoloživim sredstvima nastaviti borbu da dokaže ovu tvrdnju. Uz njega je stao veliki broj građana Šapca koji veruju kako će pravdu za svoj grad, dobiti pred Evropskim sudom u Strazburu, onda kad budu iscpljene sve domaće, nadležne institucije.
Ne odustajući od borbe za slobodne izbore u svom rodnom gradu, Nebojša Zelenović, nastavlja i političku borbu, čini se – širu od one na lokalu. Javnosti je predstavio tri ključne tačke svog programa, a u pitanju su: prozapadna spoljna politika, čiji su stubovi Brisel i Vašington; hitno rešavanje kosovskog problema, kao i neophodnost uvođenja novih i nekompromitovanih lica u politiku. Nedugo zatim Zelenovićeva stranka najavila je saradnju sa Inicijativom „Ne davimo Beograd“ kao i sa Građanskim demokratskim forumom. Ova saradnja naišla je na odobravanje jednog dela javnosti, koji smatra da opoziciono delovanje u Srbiji, danas, treba da bude zasnovano na konkretnim rešenjima i nuđenju alternative, pre nego na kritikovanju nedostataka vladajuće partije.
Filmski reditelj i scenarista Stevan Filipović o tome govori: „Mislim da je krajnje vreme da se politika vrati u politiku, a ne da jedina tema bude Vučić – što je glavni cilj samom Vučiću. Hoću da čujem da se politička opcija koju bih eventualno podržao, odredi po (meni) ključnim pitanjima – da li želimo da svoje društvo i državu transformišemo u pravcu evropskih demokratija (u koje ne ubrajam Mađarsku i Poljsku) ili autoritarnih država poput Putinove Rusije. I mislim da je ključno biti eksplicitan povodom toga ko su saveznici u tom projektu? Bez Brisela i Vašingtona ostaju Lukašenko i Erdogan. Ne može i jare i pare.”
U tom smislu, Filipović , autor brojnih uspešnih društveno angažovanih filmova, jasno daje do znanja da je Zelenovićev program zasnovan na usmeravanju spoljne politike ka Briselu i Vašingtonu, važan element politike koju bi želeo da podrži.
Sa ovim stavom slaže se i Jovana Gligorijević, novinarka i urednica nedeljnika Vreme: “Iskreno, dopalo mi se da neko predlaže politički program koji je otvoreno zapadno orijentisan, jer mislim da Srbija već više od 200 godina prirodno pripada Zapadu i jeste Zapad. Političari ovde iz populističkih razloga koketiraju sa rusofilijom.”
Novinarka i feministička aktivistkinja, Milica Kravić, naglašava da su pitanja na koja Zelenović odgovara u tri ključne tačke svoje politike, “najskuplja” pitanja na koja, kao zemlja, moramo dati odgovor ili čuti odgovor, kao građani: “I bez mnogo ličnog i profesionalnog iskustva, jer se kao novinarka baš ovim pitanjima nisam nikada bavila, zdravorazumski odgovoriću da je bez ikakve sumnje hitno rešavanje problema sa Kosovom neophodno, to jeste u top tri teme – tačke koje su došle do ključanja.”
Dramaturškinja Milena Bogavac, koja je sa Nebojšom Zelenovićem nekoliko godina sarađivala kao direktorka Šabačkog pozorišta, slaže se sa ovom tezom i dodaje: “Sve političke opcije u Srbiji, računajući i vladajuću partiju, neprestano govore o neophodnosti rešavanja kosovskog problema. Ta fraza sama po sebi, više ne znači ništa: naravno da bismo svi hteli da se ovo pitanje reši, ali niko ne govori kako ćemo ga rešavati… Ipak, kada to tu tačku stavite zajedno sa spoljnom politikom okrenutom ka Zapadu, mislim da je jasan pravac u kome Zelenović želi da ide. To je osetljivo, najbolnije pitanje za Srbiju i njene građane, ali je istovremeno i pitanje kojim se, u proteklih trideset godina, najviše i najbesramnije manipulisalo.”
Milena Bogavac dodaje da se Kosovom bavila u nekoliko svojih autorskih predstava: “Punih godinu dana, radila sam na dokumentarnom komadu čija su tema bili Srbi na Kosovu i njihov svakodnevni život. Putovali smo, razgovarali sa ljudima, igrali predstave u enklavama i snimali sate i sate razgovora. Zaključak do koga smo došli bio je sledeći: Srbija je priznala Kosovo, samo to još nije priznala svojim građanima. Potrebno je da nazovemo stvari pravim imenom, pa ipak – svako ko bude imao hrabrosti da to učini, rizikuje da bude obeležen kao izdajnik… Ne znam da li Nebojša Zelenović misli da radi u ovom pravcu, ali deklarisao je svoju politiku kao prozapadnu, a stav Zapada o Kosovu je nedvosmislen. Ako je to sve zaista tako kao što se meni čini, Zelenović pokazuje da je hrabar i pošten političar: ne laže, ne manipuliše i ne zavlači narod. Takav pristup je rizičan i nepopularan, ali jeste prvi korak ka promeni političke paradigme: moramo da prestanemo da se lažemo! Anesteziranje lažima možda smanjuje bol, ali nikako ne vodi ka izlečenju.”
Kada je reč o ostalim principima predstavljene politike Nebojše Zelenovića, Stevan Filipović dodaje kako bi pored ovih navedenih tačaka, voleo da čuje i odgovore na druga, važna, društvena pitanja: “Želim da vidim feminizam u praksi, ne samo u teoriji. Želim da čujem mišljenje o ulozi Crkve u modernom društvu, o ratnoj prošlosti i zločinima, o ljudskim pravima. Hoću da čujem koja su sredstva da se za to izborimo.”, odlučan je.
Milica Kravić izjasnila se po pitanju treće tačke Zelenovićeve politike, a ona se tiče novih i nekomromitovanih lica na političkoj sceni. “O novim ljudima u politici, toj toliko puta naglas izgovorenoj sintagmi zbog koje nam se oči same zarotiraju, moramo da pričamo! Nama se okreću i oči i želudac na mnoge, u svojoj biti, divne izraze i teme, kao što su „itelektualna elita“, „demokratija“, „ljudska prava“, „feminizam“, pa hoćemo li se zbog toga, svega toga saglasno odreći? Ne! Ne dozvolimo da nam se ogade reči bez kojih ovo ili bilo koje društvo ne može da bude zdravo, dobro, podjednako udobno za sve, samo zato što su neki ljudi imali nameru da nas usmere ka suprotnom smeru. DA, novi ljudi u politici su neophodnost i nada, a zemlje iz okruženja nam to svakog dana dokazuju.”
Upitan o očekivanjima koje ima od saradnje Zelenovićeve patrije, Inicijative “Ne davimo Beograd” i Građanskog demokratskog fronta, Stevan Filipović konstatuje: “Ne trebaju nam više inicijative, potrebne su nam je POLITIKA i političke partije. Jake, osnažene intelektualcima, konkretnim modernim programima, planovima akcija, i ljudima sa iskustvom u političkoj praksi.”
Jovana Gligorijević, na ovo pitanje odgovara : “Što se tog saveza tiče, mislim da može da uspe ako se zadrži na nivou lokalnih politika, jer je većina aktera pratično specijalizovana za to. Na nacionalnom nivou, ne verujem da imaju šanse, baš zbog jasne zapadne orijentacije. Takođe, GDF je opcija koja još treba da komunicira sa javnošću, da bismo o njima stekli jasnu sliku, i kada to kažem ne mislim ništa loše”, naglasila je.
Politikolog Ivan Božić, navodi da je moto Građanskog demokratskog foruma “Srbija na zapadu”, pa zato smatra da je ova saradnja bila logična. Ipak, dodaje da je i za njega lično, važnije što su u zajedničkoj priči Nebojša Zelenović i “Ne davimo Beograd”: “Ovo je zenit populizma”, naglašava, “I za politički ishod nije toliko važno šta je istina, već kakva je percepcija. “Ne davimo Beograd” i Zelenović su se u građanskom delu Srbije pozicionirali kao čisti. To je dobar politički kapital i jedni su drugima prigodni saveznici. Najveća slabost naše opozicije je kompromitovanost kadrova, bilo da je stvarna ili konstruisana. Zato je veoma važno imati nekompromitovanu i pozicioniranu političku snagu, u građanskom bloku.”, zaključuje, dodajući da ipak ne veruje u ozbiljan uticaj na režim, sve dok opozicija nema pristup televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Milena Bogavac ipak naglašava da nove politike treba da počinju na lokalu: “Umorni smo od srbocentričnog pogleda na svet i predodžbe o tome da se velika svetska politika vrti baš oko nas. Bavimo se Rusijom, Kinom, Amerikom i Evropom, a sve smo ove velike sile nadmašili samo u jednom: imamo najzađeniji vazduh! Mislim da građane Srbije treba da zanima, pre svega, ono što najdirektnije utiče na njihov život, a te se stvari uvek počinju na lokalu. Zelenović ima mnogo iskustva u ovim pitanjima. Šabac je vodio centrirajući pitanja ekologije, kulture i participacije građana u odlučivanju. Isto radi i Inicijativa “Ne davimo Beograd” kao i niz drugih, malih, lokalnih pokreta i udruženja. U njima, verujem, stasavaju ti novi ljudi, na koje se Zelenović poziva. Ti ljudi i njihov (lokal)patriotizam, jesu ključni faktor ozdravljenja našeg društva. Moram u to da verujem, jer su me sve druge opcije razočarale… I mislim da se veliki broj ljudi u Srbiji oseća isto.”
Milica Kravić o ovom savezu, takođe ima afirmativan stav: “Poverenje su odavno zaslužili ti mladi entuzijastični ljudi iz Inicijative “Ne davimo Beograd” i šire ideje građanskog udruživanja na nacionalnom nivou – Građanskog demokratskog foruma. Istaći ću, jer je važno: ti mladi muškarci, ali i podjednako zastupljene, upadljive, snažne, pametne i vredne ŽENE iz tih redova, jesu nada u naše bolje aktivističko i političko sutra. Potreba da se udruže i sarađuju, svi oni i Nebojša Zelenović, meni su samo potvrdili stečeno poverenje i priznaću, ulili sad novu dozu optimizma. Bez sumnje, to jesu ta nova lica politike.”
-Ono što u vezi s političkim programom Nebojše Zelenovića uliva nadu jeste činjenica da ovde govorimo o nekim konkretnim stvarima. O neke tri tačke, koje predstavljaju jasne ideje. To jeste konstruktivan i pošten prisup politici. U tom smislu, zanimljivo je što su tačke baš tri… Podsećam vas, u interpunkciji i pravopisu, tri tačke, između ostalog, označavaju i da će se nešto nastaviti… Verujem da opoziciono delovanje, mora da se nastavi u ovom pravcu i navijam za ovu političku opciju, ukazuje Milena Bogavac.
Čim prilike dozvole planirane su brojne tribine i razgovori sa građanima i javnim ličnostima od integriteta u lokalnim sredinama. Takođe su i u postojećim uslovima nastavljene aktivnosti na objedinjavanju lokalnih pokreta i udruženja građana. Inače, pre tri godine u Šapcu su tokom “Zelene zone optimizma” prvi put na javnoj tribini zajedno gostovali predstvanici stranaka i političkih pokreta, a godinu dana kasnije u Šabačkom pozorištu prvi put su zajedno nastupili predstavnici stranaka koje su činile Savez za Srbiju.
Eraković
Foto:Stevan Filipović/TV N1/; Jelena Gligorijević/TV N1/ ; Milica Kravić/Nova RS/ ; Milena Bogavac/Danas/;Ivan Božić