Nezaboravni su nam bili časovi mudrovanja i nadmudrivanja sa učenicima, kojima je u nekom trenutku bilo previše ma koliko bitne strogo projektovane školske tematike. Što nipošto nije značilo gubljenje vremena, ili nametalo pomirenje sa činjenicom da je sukob generacija neminovnost.
Da li svi konačno, bar donekle, mislimo isto?
Počelo je nekako ovako.
Kapitalisti će reći da im je u kapitalizmu lepo, eksploatisani da nije. Pretvoreno u zajedničku misao, reći ćemo – U kapitalizmu je lepo biti kapitalista.
Čuju se oni koji kažu da ne veruju nikome, kao i oni, kako je lepo verovati svima. – Neko iz zadnjih klupa pomirljivo je rekao da je jednako pogrešno verovati svima, kao i ne verovati nikome.
Tu smo negde, još uvek daleko od neslaganja.
Pitali me đaci treba li verovati ljudima, i kojima?
Rekao im da otvore sveske za matematiku i zapišu – Imam poverenja samo u ljude koji misle. I da je to parafraza mudre rečenice: “Svako ko razmišlja je moj prijatelj.” Napolein I Bonaparta
Poverenje ili ljubav?
Neočekivano, složili smo se da je poverenje ponekad vrednije i od ljubavi, uprkos njihovim godinama, kada je nemoguće ne biti zaljubljen. Ne zaboravimo rečenicu jednog od najvećih ruskih dramskih pisaca.
“Moraš imati poverenja u ljude, inače život postaje nemoguć.”
Anton Pavlovič Čehov
Za kraj, sećanje na nešto što je mogući šlagvort završnog citata. Otišao sam na odsluženje vojnog roka u raketni vod pešadije. Bili su tu većinom dečaci odrasli u prirodi, do tada krčeći šume ili gajeći najlepše crvene jabuke. Verujući im, ponekad sam u štabu iskoristio priliku da dobronamerno starešinama prenesem njihove utiske. Pitao se, veruju li i ti “saborci” meni. Neočekivano , uskoro sam dobio odgovor. Nemajući snage da završim zadati fizički posao, seo sam da se odmorim. Rekoše mi raspoloženi dečaci u punoj snazi – Sedi učo, vidimo ne možeš više, mi ćemo ti to završiti.
Sledi rečenica kojoj bi se svi morali povinovati.
“Najbolji način da ustanoviš da li nekome možeš verovati je da mu sam prvi poveruješ.” Ernest Hemingvej
Priznamo li, da li svi bar donekle mislimo isto?
