Dragi moji,
svakog dana se Srbiji pokloni i osmehne neki od evro-američkih birokrata, mahom ne onih najviših, a onda našem predsedniku ispostavi novi zahtev, uvek precizno i taksativno izveden kao jedinstveni politički ultimatum. I tako, traje to već nekoliko decenija. Počelo je sa isporukom optuženih pred Haškim tribunalom, koje smo predavali kao džakove krompira, a onda se nastavilo pritiscima da Srbija prizna secesiju svog dela državne teritorije, odnosno da započne pregovore sa privremenim vlastima naše južne pokrajine. Ono što im nije uspelo sa Borisom Tadićem, jer ovaj baš nije hteo da potpiše Briselski sporazum, lako je potpisano, promenom vlasti i dolaskom na vlast dvojca: Toma Nikolić – Aleksandar Vučić. Sporazum je potpisao Slobin naslednik, Ivica Dačić, a kao nagradu smo dobili početak pregovora, u svojstvu kandidata, za ulazak u EU, te davne 2012.g. Inače, Srbija je svoj formalni Zahtev podnela još 2009.g. Podsećanja radi.
Od tih davnih dana, pa sve do danas, Srbija ide ka zapadnoj Evropi, ali nekako sa pogledom na istok, prema Rusiji i Kini, a što svakako čini, da taj naš hod ka Evropskoj uniji ide sporo, traljavo i sa mnogo padova i klecanja… Tako je kad čovek ide napred, sa glavom okrenutom unazad… Ništa čudno. Spoticali smo se o svake izbore u Americi. Kad je trebalo da budemo za Trampa, nosili smo parice Klintonki… posle smo podržavali Trampa, a pobedio je Bajden… Naš kineski brat, Si Đinping, nam je posle četiri poluzagrljaja, umesto fabrike za izradu letećih automobila i uvoza kokošijih nogica iz Srbije, pokupovao naše najvrednije: Železaru u Smederevu i Rudnik u Boru… i naselio najprljaviju tehnologiju u okolinu Zrenjanina, počeo da investira u pruge i puteve, putem skupih kredita… Baš bratski… Rusima je još Koštunica poklonio NIS, kako bi ovi sprečili priznavanje Kosova i Metohije u Savetu bezbednosti UN… zastarelu avijaciju smo, kao dobijenu na poklon, plaćali deviznim milionima… ali su Rusi, ne tako davno, preuzeli Krim od Ukrajine, po principu koji je SAD i NATO patentirao na Kosovu…
Danas, Srbija nema izlaza, barem ne onog racionalnog i politički korektnog. Zapad je stiska, kada već idemo ka Evropi, da uvedemo sankcije Rusiji, zbog napada na Ukrajinu, i sledimo njihovu politiku stezanja obruča oko Putina… A zvanična Rusija nas, sa druge strane, opominje da smo sa njima oduvek bili prijatelji i da nikada nismo ratovali, te da nas ne zovu slučajno Malim Rusima…
Bojim se, da je naša politika sedenja na dve stolice, ovih dana došla u fazu, kada ćemo pasti sa obe, neko će nam ih izmaći (Ameri i Rusi) i onda ćemo tresnuti o beton… ili će nam kineski brat, ipak poturiti neki jastuk, da nam pad ublaži… Zašto smo sebe doveli u ovakvu situaciju, jasno je svakome, pogotovu onome ko iole prati politička zbivanja… a nadam se i onome ko je preuzeo da sve vodi samostalno, bez ičije pomoći… Kako će se sve ovo završiti, ne znam… Neka nam je i Bog u pomoći…
Sve Vas volim i pozdravljam.