Ugašena i ugušena TV Šabac
Nakon gotovo tri decenije postojanja i rada prestala je sa emitovanjem programa TV Šabac. I dok se drugi trude da održe i unaprede postojeće, pogotovo one institucije sa kredibilitetom i kvalitetom, ovde, i to ne samo u Šapcu već uopšte napredenjačkoj Srbiji, na delu je osveta loših i zlih đaka. A TV Šabac počela je sa emitovanjem celodnevnog programa u februaru 1994. godine. I to nakon dugih i napornih godina da grad dobije svoju televiziju.
Počelo je još šezdesetih godina, a prvi dopisnik TV Beograd bio je Branimir Škulić. On je svoje priloge snimao na filmsku traku, koju su dostavljali u beogradski studio, i tamo montirirao i emitovao prilog.
Kasnije, u okviru Zajedničke redakcije „Glasa Podrinja“, sa oko 30 novinara i dopisnika, radila je tzv. TV ekipa, odnosno dopisništvo RTB na čelu sa Draganom Filipovićem i Zoranom Amidžićem. Prilozi su, takođe, najčešće dostavljni autobusom, a po hitnosti i službenim kolima do studija u Beogradu, odatle su emitovani, a bila je i specijalna polučasovna emisija „Hronika regiona“.
U samom početku TV Šabac, u okrilju TV Beograd, bio je ostvarivan sadržajan i ambiciozan program od jutra do ponoći. Za razliku do sadašnjih sadržaja bile su tu i specijalizovane emisiije: iz privrede, „Privredni klib“ koji je uređivao i vodio Mile Vasić, emisija iz zdravstva Radoslava Damnjanović, emisije iz kuture, za omladinu, sport…
Od 2000. godine značajnu ulogu odigrao je Milan Bečejić, novinar i urednik brojnih glasila, koji je formirao jednu mladu i poletnu redakciju. Počinjalo je, na primer, „Jutretenjem“, sa važnim i odabranim temama i gostima, a vodili su je Kristina Vučićević i Milovan Đenadić. Popodne je bilo rezerviano sa „Hroniku“, gde su bili najvažniji događaji toga dana, a završavalo se „Vestima“, gde su praćeni gotovo svi događaji ne samo u Šapcu već i regionu.
Taj program uživao je podršku širokog auditorijuma, a zbog toga su ovde dolazili i eminteni gosti. Tako na primer u „TV Artu“ gost je bio akademik Dejan Medaković, a voditelj Hanibal Kovač itekako je morao da se pripremi za to gostovanje, na primer da pročita višetomno delo “Efemeris“.
Naravno dolazili su i najvažniji akteri sa političker scene, jer im je to svakako doprinosilo rejtingu. Bili su ovde, u skorije vreme, i Oliver Ivanović, Aleksandar Šapić, Saša Janković, Siniša Kovačević… O kvalitetu programa brinuli su se kvalitetni novinari sa autorskim emisijama i serijalima.
Tako je, na primer, Margareta Musić vodila emisiju o najmlađima, a sem novinarske umešnosit imala je puno poverenje predškolaca, da ih u potpunosti uvaži i razume, i oni su se oduživali pravim biserima dečje mudrosit i njihovog shvatanja života.
Milovan Đenadić uređivao je i vodio emisiju „Spomenar“, o uglednim Šapčanima, ali kroz jednu gotovo romanesknu formu o prošlosti Šapca, kako se taj život odvijao ističući individualitet.
Živojin Žunoć kao urednik pripremio je tridesetak kraćih filmova o najznačajnijim istorijskim događajima: Prvom srpskom ustanku, Prvom svetskom ratu i drugim važnim istorijskim datumima. Nešto poput nekadašnje kultne emisije TV Beograd“, „Vremeplov“.
U ovim vremenima cvetanja kriminala jedna mlada i htrabra novinarka, Ana Acan, suočila se sa onim što se izbegava, u „TV patroli“, bara-bara sa policijom.
U zabavnom smislu mnogo je značila emisija Ivane Jelić “Pesmom da ti kažem“, jer tu nije bila važna samo muzika već i priča o gradu.
Mnogo toga bilo je na TV Šabac, upravo i ono što bi trebalo da radi najmoćniji medij, ne samo informativni, nego i kulturni, obrazovni, zabavni, sportski i privredni život. Toga danas nema ni na javnim servisima.
Kao jedan od načina finansiranja medija, po preporuci Evropske unije, uvedeno je projektno finansiranje, gde je bilo predviđeno barem jedan odsto da se izdvaja iz lokalnog budžeta. I odmah nakon što su, na kriminalan način osvojili lokalnu vlast, naprednjaci su krenuli putem osvete. Od nekih 30 i nešto miliona dinara, ni dinar nije izdevojn za TV Šabac. Računi su se nagomilali, i na kraju i struja je isključena, a zgradu i studije, gde je i Radio Šabac, koju su podigli opština kao i građani sredstvima samodoprinosa, nije više Dom štampe.
Doduše, TV Šabac je na tenderu kupljen za oko pola miliona evra, više nego što je dato za TV Studio B. Ali, televizija je vrlo skupa „igračka“, potrebno je barem četrdesetak miliona dinara godišnje da bi se održavao program. Nažalost, nije samo TV Šabac ugašen i ugušen, već i mnoge druge TV i radio stranice, a najviše trpe gledaoci. Nedostaje kvalitetan program i naravno kvalitetni novinari, urdenici, voditelji i čitava ekipa koja to opslužuje.
Dragan Eraković