Diplomirani inženjer rudarstva i magistar tehničkih nauka za oblast rudarstva Boro Popović, ukazao je na činjenicu koja, kako tvrdi, do sada nije bila prisutna u diskusiji o projektu „Jadar“ Rio Tinta. Tiče se snižavanja nivoa podzemnih voda iznad rudnog tela i mogućeg nestanka vode u bunarima i izvorima.
Uz saglasnost autora, obraćanje javnosti prenosimo u celini.
„Dragi građani Rađevine i Jadra!
Obraćam Vam se kao diplomirani inženjer rudarstva i magistar tehničkih nauka za oblast rudarstva.
Tema mog obraćanja Vama je otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra u svetlu snižavanja nivoa podzemnih voda iznad rudnog tela koje bi bilo predmet eksploatacije. U mom obraćanju neću se osvrtati na problem otrovnih voda koje izlaze iz rudnika, to ću uraditi u nekom drugom slučaju.
Obraćam Vam se da bih izneo svoje mišljenje o samoj eksploataciji u uslovima kada se u rudnom telu koje je predmet eksploatacije nalazi voda pod pritiskom koji joj omogućava da izlazi na površinu kroz bušotine koje su izvođači pokušali zatvoriti i koje još uvek pomalo ispuštaju vodu iz rudnog tela. U projektu je rečeno da se rudno telo nalazi na dubini od oko 300 do 700 metara. Ako se uzme da se pritisak povećava za jednu atmosferu na svakih 10 metara (10,33 m), onda je pritisak vode u rudnom telu se dobija tako što se pritisku vode u bušotini na površini dodaje dodatni pritisak od 30 do 70 atmosfera. Pod ovim pritiskom vode se ne može odvijati podzemna eksploatacija.
Da bi se oborio pritisak u rudnom telu i omogućila normalna eksploatacija potrebno je ispumpati vodu čija količina zavisi od filtracionih karakteristika rudnog tela i okoline kao i od ispucalosti rudnog tela i okolnih stena. Znači da bi se odvijala normalna eksploatacija rude, potrebno je da pritisak vode u rudnom telu bude blizu nule i da postoji samo normalni dotok koji bi predstavljao redovno ispumpavanja vode kao iz svake jame. Znači, očigledno je da mora uslediti ispumpavanje znatne količine vode pre nego što počne eksploatacija, kao i u samom toku eksploatacije.
Pritisak vode u rudnom telu je hidrostatski, odnosno on je posledica dotoka voda iz viših nivoa. Viši nivoi su svi podzemni tokovi koji se nalaze iznad rudnog tela, kao i procedna voda iz površinskih tokova, a koja hrani basen rudnog tela. To znači, da bi se smanjio pritisak vode u rudnom telu, mora se oboriti nivo podzemnih voda koje hrane taj prostor. To može dovesti do nestanka vode u bunarima i izvorima čije su vode hranile basen rudnog tela.
Površina na kojoj će uslediti takva pojava u ovim uslovima nije poznata jer se ne znaju tokovi podzemnih voda. Prema tome, bez obzira na kvalitet vode koji se ispumpava iz rudnika, samo otvaranje rudnika i njegova eksploatacija će dovesti do presušivanja svih bunara i izvora koji se nalaze iznad rudnog tela, a čije snabdevanje vodom se nalazi u zoni podzemnih tokova koji hrane basen rudnog tela.
Ovaj problem se može prevazići samo izradom novih vodovoda, ali ostaje upitno odakle će se uzimati voda, kao i ko će snositi troškove dopreme vode, kakav je komoditet svakog pojedinca u tadašnjim i sadašnjim uslovima. Koliko znam ne postoje nikakvi podaci koliko se vode troši na prostoru koje će potencijalno ostati bez vode, što bi bila polazna osnova za projektovanje takvog vodovoda.
Ova činjenica do sada nije bila prisutna u diskusiji i svakako građani Rađevine i Jadra moraju računati na nju jer će ih bezuslovno pogoditi samim otvaranjem rudnika. Razmislite o tome i donesite svoju odluku na koji način ćete razrešiti potencijalni predstojeći problem.“
Mr Popović je u junu, „u cilju dobijanja relevantnih i nepristrasnih informacija o podizanju rudnika (samo rudnika) koji nam nameravaju izgraditi na našem plodnom zemljištu“, pitao „njihovu veštačku inteligenciju šta ona misli o tome. Evo Vam cele naša konverzacija iz koje će Vam sve biti jasno„.
Pitanje
U našem kraju nameravaju da otvore podzemni rudnik litijuma i bora. Voda koja izlazi iz bušotina u kontaktu sa okolinom uništava sav biljni svet. Koliko nam je poznato, u toj vodi se nalaze i jedinjenja arsena. Molim Vas odgovorite mi da li je u takvim uslovima podzemno rudarstvo moguće imajući u vidu uticaj na zdravlje zaposlenih? Da li i kakav postoji uticaj na okolinu vazduha koji se ispušta ventilacijom rudnika?
Odgovor
Podzemno rudarstvo litijuma i bora može imati ozbiljne posledice po zdravlje zaposlenih i okolinu, posebno kada su prisutna toksična jedinjenja kao što je arsen. Evo nekoliko ključnih aspekata.
Uticaj na zdravlje zaposlenih
Izloženost toksičnim supstancama: Radnici mogu biti izloženi arsenu, koji je poznat po svojoj toksičnosti i kancerogenim svojstvima. Hronična izloženost arsenu može dovesti do kožnih oboljenja, respiratornih problema, kardiovaskularnih bolesti i različitih oblika raka.
Prašina i respiratorni problemi: Prašina koja se stvara tokom rudarskih operacija može sadržati opasne čestice, uključujući silikatnu prašinu, koja može izazvati bolesti poput silikoze.
Fizički napori i nesreće: Radnici su izloženi fizičkim naporima i riziku od nesreća, što uključuje padove, eksplozije i zastoje u ventilaciji.
Kontaminacija vode: Voda koja izlazi iz bušotina i rudarskih postrojenja može biti kontaminirana teškim metalima i toksičnim hemikalijama. Kada se ovakva voda oslobodi u okolinu, može ozbiljno narušiti ekosisteme, uništavajući biljke i životinje.
Kvalitet vazduha: Ventilacioni sistemi rudnika ispuštaju zagađujuće materije u atmosferu. To može uključivati prašinu, gasove poput metana, sumpor-dioksida i azotnih oksida, koji doprinose zagađenju vazduha i mogu štetno uticati na zdravlje lokalnog stanovništva.
Uticaj na zemljište
Rudarstvo može dovesti do erozije i degradacije zemljišta, što može smanjiti poljoprivrednu produktivnost i narušiti prirodna staništa.
Preporuke
Praćenje i kontrola kvaliteta vode: Neophodno je redovno testiranje i tretiranje vode koja izlazi iz rudnika kako bi se sprečila kontaminacija okoline.
Ventilacioni sistemi
Implementacija naprednih ventilacionih sistema koji filtriraju zagađujuće materije može smanjiti negativan uticaj na vazduh.
Zaštitna oprema i zdravstveni nadzor: Radnici treba da koriste adekvatnu zaštitnu opremu, a njihovo zdravstveno stanje treba redovno pratiti kako bi se rano otkrile moguće bolesti.
Studije uticaja na životnu sredinu: Pre otvaranja rudnika, važno je sprovesti detaljne studije uticaja na životnu sredinu i zdravlje, kako bi se identifikovali i minimizirali rizici.
Podzemno rudarstvo može biti izuzetno štetno za okolinu i zdravlje ljudi ako se ne preduzmu adekvatne mere zaštite. Stoga je neophodno pažljivo planiranje, implementacija zaštitnih mera i stalni nadzor.
Moje pitanje
Da li treba dozvoliti izgradnju rudnika litijuma i bora sa ovakvim štetnim posledicama, ako se uzme u obzir da se to radi na veoma plodnom poljoprivrednom zemljištu? Da li treba očekivati da će neko preduzimati adekvatne mere koje bi dovele do dovoljne zaštite, ako se uzme u obzir postojeća kultura primene zaštitnih mera i dosadašnja iskustva sa investitorom na primeni istih? Da li od već veoma dobrog stanja ekologije i poslovnog okruženja treba ići u neizvesnost?
Odgovor
Izgradnja rudnika litijuma i bora na plodnom poljoprivrednom zemljištu i u okolini sa dobrim stanjem ekologije postavlja mnoga pitanja i izazove. Evo nekoliko aspekata koje treba razmotriti.
Ekonomski i ekološki balans
Gubitak poljoprivrednog zemljišta
Plodno poljoprivredno zemljište je dragocen resurs. Izgradnja rudnika može trajno narušiti sposobnost zemljišta da podržava poljoprivredne aktivnosti, što može imati negativne posledice po lokalnu ekonomiju i sigurnost hrane.
Ekološki uticaj
Rudarenje može ozbiljno narušiti ekološku ravnotežu, uništiti staništa, kontaminirati vodu i vazduh, te negativno uticati na biodiverzitet.
Kultura zaštitnih mera
Dosadašnja iskustva
Ako su prethodna iskustva sa investitorom pokazala neadekvatnu primenu zaštitnih mera, postoji velika verovatnoća da će slični problemi nastati i u budućnosti. Kultura zaštitnih mera i odgovornost prema životnoj sredini često zavise od lokalnih i državnih regulativa, kao i njihove primene.
Nadzor i regulativa
Efikasan nadzor i stroge regulative su ključni za osiguranje da se preduzimaju adekvatne mere zaštite. Bez čvrstih zakonskih okvira i redovnog monitoringa, investitori mogu izbegavati odgovornost za ekološke i zdravstvene štete.
Alternativni putevi razvoja
Održivi razvoj
Investiranje u održive i ekološki prihvatljive alternative, kao što su obnovljivi izvori energije ili ekoturizam, može pružiti dugoročne koristi bez negativnih ekoloških posledica.
Lokalna zajednica
Odlučivanje o budućnosti lokalne zajednice treba da bude inkluzivno i da se oslanja na mišljenja i interese lokalnog stanovništva. Participativni procesi mogu pomoći u postizanju rešenja koja balansiraju ekonomske i ekološke interese.
Zaključak
Procena rizika i koristi
Pre donošenja odluke o izgradnji rudnika, neophodno je sprovesti detaljnu procenu rizika i koristi, uzimajući u obzir dugoročne ekonomske, ekološke i zdravstvene posledice.
Transparentnost i odgovornost
Transparentnost procesa i odgovornost investitora su ključni za obezbeđivanje da se sve mere zaštite sprovode kako treba. Bez toga, rizici mogu prevagnuti nad potencijalnim koristima.
Ukoliko postoje značajne sumnje u sposobnost investitora i lokalnih vlasti da obezbede adekvatnu zaštitu životne sredine i zdravlja, može biti mudrije da se ne rizikuje sa izgradnjom rudnika na plodnom poljoprivrednom zemljištu i u ekološki osetljivim područjima.
www.prviprvinaskali.com
Mr Borivoje Popović je rođen 1952. u Šljivovcu kod Krupnja. Diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu, gde je i magistrirao 1981.