Humoreskica
Bivši gradski ministar za informisanje, u čije vreme je jedan novinar izgubio glavu, sada je šerif u okrugu, ali i dalje obavlja ulogu glavnog i odgovornog urednika svih medija koje je uspeo da okupi i bogato finansijski naagradi. Oni, koji su mu utekli, jedva se bore da prežive, ali su zato pod stalnim pritiskom šerifovih glasnogovornika koji spavaju na TV sa nacionalnom pokrivenošću i kevću 25 saati dnevno na one koji ne ljube skute šerifu i ne proglašavaju ga okružnim svecem. Pored pomenutih branilaca u vidu „analitičara“, poput krla, onog iz /dez/informera, pa, tipa iz nekog telegrafa, bokana i sime megaafona, na braniku šerifovog rejtinga čvrsto stoji i zekana iz regulatornog tela, koje bi trebalo da pazi šta se govori na TV sa nacionalnom pokrivenošću i da se za one koji ne poštuju kodeks ponašanja izriču predviđene kazne. Upravo ta gospoja krši sva predviđena pravila i još ima smelosti da napada one koji se tome protive. Zajedno sa njenim /čitaj šerifovim/ pajtosima dodelila je nacionalne frekvencije televizijama na kojima građani ne mogu da saznaju ništa što može pokvariti imidž onoga ko ih štiti i u njih upumpavaa grdne milione naših para. Čak je i javni servis prigrabio, pa i s njega bljuje vatru na političke neistomišljenike. I pored upozorenja iz belog sveta da mu ne valja rabota i da treba da dodeli i petu nacionalnu frekvenciju, šerif kroz usta svog kapoa za medije u okrugu, u liku zekane poručuje da „…neće da može!“ Videćemo dokle će važiti to „neće da može!“, ali, po svoj prilici dolazi vreme kada ni narod više neće moći da trpi šerifove laži i bajke o „zlatnom“ dobu i srpskom snu. Možda će da može i ovome da se stane na put! Možda.
Rade Đergović
