Dragi moji,
živimo, na našu žalost, u izuzetno dinamičnom vremenu, prepunom događaja, i to takvih dešavanja, da se njima i istorijske čitanke pune, a ne samo naslovne strane, televizijske i internet top vesti, ali i naše glave… Ne mislim samo na oružani sukob Rusije i Ukrajine… niti na ekonomsku i energetsku krizu koja je zahvatila Evropu, niti na spiralu poskupljenja i inflacije… Svedoci smo da se, prvo u Iranu, onda i u nekim drugim državam, ali sad i u Srbiji, pojavio ženski pokret koji organizovano i glasno protestuje, zbog ugroženih ljudskih-ženskih prava. Tako su kod nas, žene, majke, bake, devojke, masovno protestovale protiv intervjua, na slobodu tek puštenog, višestrukog silovatelja, kome je javni prostor dao blatoid, čiji je urednik eksplicitni saradnik vladajućeg režima, ali i hvalospevni čuvar lika i dela lidera naprednjaka, trenutno na funkciji predsednika države. Dobro je još prošao taj opskurni novinar, urednik, vlasnik i šta sve ne… Ništa strašno mu se nije desilo, ali je njegovu „kuću“, pa i njega, čuvao kordon policije… Na njegov mig, onaj koga su kroz intervju ispromovisali, odmah je uhapšen, jer je navodno ugrozio sigurnost, gle čuda, novinarki, dakle žena, koje su ga medijski saslušavale… Vreme je čuda…
Za to vreme, jedna žena, ona na funkciji Ministra pravde, u tehničkom mandatu, ljubazno je opomenula novinarku, da, zaboga miloga, „ne uznemirava gospođu Dolovac“, koja se iz duboke ilegale, pojavila na nekoj konferenciji vezanoj za reformu srpskog pravosuđa (koji put?), sprečivši na taj način da javnost ipak vidi, ali i čuje Republičkog javnog tužioca…
Ako sve ovo stavimo na stranu, jedno od mnogih, odmah označenih kao istorijsko obraćanje predsednika, dovelo je do poremećaja cele srpske javnosti. Čega tu sve nije bilo. I gasa, i nafte, i starih i budućih gasovoda i naftovoda, i novih autoputeva i datuma završetka radova na njima, pa obilaznica oko prestonice, zatim i Kosova i odnosa sa Evropskom unijom i naročito neuvedenim sankcijama braći Rusima… Onda se pominjao grašak i pasulj, so i koješta drugo, ali i zalihe benzina, maltene u sat, pa po 5.000 dinara pred Novu godinu omladini… Svega tu beše, samo nam predsednik ne reče, kako će obuzdati ogromnu inflaciju i evidentnu nestašicu mleka, ali i para u džepovima osiromašenog naroda… Ne spomenu ni katastrofu sa rodom kukuruza, koja će podići cenu istog u nebesa, a to će nas od izvoznika svinjetine proizvesti u uvoznike…. o ceni mesa da i ne govorimo… To što nam nude Nemačka i Francuska, kao mogućnost rešavanja problema Kosova, natkrililo je sve ove „male“ životne probleme običnog čoveka… zbog kojih mu život postaje noćna mora… Iako, svi znamo, da nam problem Kosova neće rešiti Gali, Franci i Germani, već Amerikanci i niko drugi, kada se, jednog dana, budu dogovarali o novoj mapi sveta sa onim drugim, moćnim, koji se pitaju. Evropa, svakako, neće biti ta koja će se pitati…
Da sam savetnik našeg predsednika, pomogao bih mu da shvati šta tišti prosečnog Srbina, malo građanina… Hleb je bio 50 dinara, a sada je 90 dinara, meso je bilo 450 dinara, sada je 800 dinara… Mleko je bilo 80 dinara… koliko je sad ne zna se, nema ga… Neka Zagorka beži od novinara, neka je Ministarka štiti od njih, neka žene gađaju jajima prostorije blatoida i psuju vlasnika i urednika, nekog Dragana, neka uvozimo i ugalj i struju… bez svega toga se može… ali hleba, hleba gospodare… i s hlebom… bar ponekad…
Sve Vas volim i pozdravljam.