Dragi moji,
Srbija se već nekoliko meseci bavi pokušajem studenata, srednjoškolaca i velikog broja probuđenog naroda, građana, da zajedno povrate preotetu državu i vrate stabilnost i samostalnost njenim institucijama. Sa druge strane, vlastodršci brane svoje pozicije, grčevito i čini mi se tvrdoglavo, a to znači iracionalno… Zbog čega je to tako? Da li će rastanak od fotelja postati traumatično iskustvo za mnoge od njih, koji su u očiglednom strahu od posledica, zbog onoga što su činili… a to onda može da ih odvede do lišavanja slobode i procesuiranja od strane policije, tužilaca i sudova… Nisam siguran da je to takva vrsta straha, moguće je da su srasli sa vlasti, sa svim privilegijama i moći koju daje, pa ne mogu ni da zamisle sebe u nekoj drugoj ulozi. Svega ima, mada, meni se čini, ponajviše toga, da svi oni zajedno, imaju veliki strah od gubitka vlasti, zbog straha od otkrivanja svega što su činili dok su je obavljali… Ima li tu korupcije… skoro pa sigurno… Ali, da li je samo to…?
U čemu je problem onda, ako je sve čisto i besprekorno, da se organizuje neka vrsta okruglog stola, da najviši predstavnici vlasti, oni najodgovorniji, sednu u prisustvu javnosti i razgovaraju sa predstavnicima studenata, profesora, dekana, pa i rektora, Akademika, naših najboljih sportista… Dogovor, a ja bih rekao, razgovor, kuću gradi…
Ovako, vlast je zauzela busiju, i iz nje, preko svojih medijiskih sluga, ali i polupismenih partijskih aktivista, koji imaju visoke državne funkcije, tuče iz sve snage po srpskoj mladosti, njihovim profesorima, čelnicima univerziteta i probuđenim građanima, koji danima šetaju, protestuju, blokiraju, zvižde, trube, po ulicama i trgovima… Taj narod zna, zbog čega je na ulicama, oslobođen je, ali mi se čini da vlast, ili onaj koji je personifikuje, to ne vidi i ne razume, ili se pravi da ga to ne dodiruje…
Čemu čadori po ulicama, policijski kordoni, Žandarmerija, specijalne jedinice, fantomke, vožnja biciklima do Strazbura, pešačenje stotinama kilometara, jaja po fasadama, ali i po glavama, hapšenja, pritvori, privođenja i šta sve ne… Čemu to toliko rasipanje energije, propuštanje školske i fakultetske godine hiljada učenika, studenata, kažnjavanje stotina profesora, nastavnika i učitelja platama od po 2.000 dinara…?
Očigledno je da je nešto trulo u državi Srbiji i da se taj klin o kojem visi vlast razlabavio i klati, sa tendencijom da sve padne i prospe se… Srbiji i njenim građanima, kao malo vode, treba izmena sistema, uspostavljanje funkcionalnosti svake od tri grane vlasti…
Treba da nam Skupština Srbije bude elitno ogledalo zakonodavne vlasti, stručne, posvećene građanima Srbije i njihovim interesima, jer ih ti građani i biraju, a ne uskih stranačkih interesa i interesa partijskih klika, koju zastupaju ostrašćeni i mahom neobrazovani poslanici-vojnici partija, neki od njih i preletački orijentisani…
Da nam Vlada kao izvršni organ vlasti, bude sastavljena od stručnih, posvećenih i spremnih da rade samo i jedino u korist naroda, a ne u korist i za račun partijskih moćnika, tajkuna i kojekakvih mutivoda i secikesa,jedino odanih stranačkim elitama…
Na kraju, sudska grana vlasti, mora da bude samostalna, nezavisna, stručna, efikasna i posvećena samo i jedino svojoj struci, bez mogućnosti da na nju utiče ma ko iz sfere politike ili ne daj Bože, partija i pokreta…
Svima njima, vrhovni zapovednik treba da budu Ustav i zakoni ove zemlje, a ne bilo čija volja i uticaj…
Može li Srbija danas da iskorači iz ove zone sumraka, u koju je uvedena? Mislim da može, ako bi se onaj moćni deo sveta i Evrope, makar i posredno uključio i pomogao nam da ne skliznemo u međusobne obračune, nasilje, i ono najgore što može da izbije, kada je društvo oštro podeljeno, kao ovo naše, danas…
Vlast ima sve u svojim rukama, i od nje se traži samo razumevanje i primerena reakcija, a ne represija, inaćenje i postupanje suprotno svakoj logici… Pumpanje sa obe strane, uvek nosi rizik od eksplozije… Srbija nije od juče, Srbija ima svoju istoriju i svoje velikane, kojima je zadužila svet i civilizaciju… zato nam treba mudrost, smirenost, sabranost intelektualaca i dobronamerna pomoć prijatelja iz sveta… Srbija, danas, pred Vaskrs, ili Uskrs, ove 2025. godine, vapi za tim, da je konačno shvate i pomognu joj… Ako to izostane, čeka nas neizvesnost koju ne zaslužujemo… Mi smo zemlja koja je dala celom svetu, našeg Teslu, Milankovića, Pupina, Ivu Andrića, Pančića, Cvijića, Vuka Karadžića… ali i Novaka Đokovića, Jokića… mogao bih da navedem stotine…
Sve Vas volim i pozdravljam.
