Dragan Aničić, šef Stručnog štaba FK „Mačva“, za „Podrinske“
Šef struke „Mačve“ Dragan Aničić na čelo crveno-crnih vratio se u teškom periodu za klub. Na jubilarnu, stotu godišnjicu postojanja, šabački superligaš je poslednji na tabeli i tek predstoji borba za bodove i opstanak u elitnom rangu takmičenja. Upravo u Aničićevom prethodnom mandatu Šapčani su izborili svoje mesto među superligašima, što je jedan od najvećih uspeha u istoriji kluba. To je trenera kvalifikovalo za bolje poslovne angažmane, ali je povratak u Šabac pokazao da ga je uprava u gradu na Savi zadužila, kako je istakao, prijateljskim vezama koje je izgradio sa čelnim ljudima crveno- crnih.
Nepunih godinu dana kasnije, ekipa je u znatno drugačijem sastavu. Da li to zahteva promenu u pristupu treninzima?
Na sastanku sam im upravo rekao da sam pre godinu dana ostavio jednu ekipu ovde i sad zatekao drugu. To nije samo moj stav, niti tražim olakšavajuću okolnost, to je realnost. Moramo da budemo mnogo agresivniji. Na ove četiri utakmice smo pokazali da, kad smo agresivni, možemo da igramo protiv bilo koga. Igrali smo protiv TSC-a i Zvezde, dve ekipe koje su među tri u državi trenutno. U tri od četiri poluvremena smo pokazali da možemo da se nosimo s njima. Prvo poluvreme protiv Zvezde je bilo potpuno bez agresije, bez ičega. Moramo da vratimo tu agresivnost koja nas je krasila, to je neki put kojim moramo da idemo i onda će i rezultati sigurno biti bolji.
U ŠAPCU PRAVA NAVIJAČKA ATMOSFERA
Šta ima Mačva što nemaju drugi klubovi?
Prvo, imam izuzetan odnos sa rukovodstvom kluba. Ivicu Kralja sam, pre nego što sam došao u Mačvu, video možda tri puta u životu. Nismo bili prijatelji, više sam ga viđao na televiziji. Tu su i drugi ljudi u klubu, Miroslav Popović Mišić i Dragan Antonić Antona, sa kojima sam izgradio iskren odnos i to nisam imao u klubu u koji sam otišao iz Mačve i upravo to što meni prija ovde. Drugo, kad dođem na utakmicu ovde, osećam se kao trener, jer dolazi publika. Volim i kad me vređaju i kad navijaju, jer mi je važnije da izazovem bilo kakvu reakciju, nego da je nema. U Voždovcu sam se, recimo, osećao kao u bioskopu. Tu dođe familija, možda njih 200, imaju tih 50 navijača koji su stvarno retko dobri, navijaju za klub uvek, i kad gubi i kad dobija, ali atmosfera je plastična. Mene to ne motiviše, volim kad je malo napeto i to mi je dobro.
Može li se sa sadašnjim igračkim kadrom do rezultata?
Mi moramo da dođemo do nekog rezultata. Da mislim da ne može, sigurno se ne bih ni vratio. Nisam od onih koji dođu da otaljaju posao. Sigurno da je taj posao sad težak i da nisam srećan što nema nekih igrača koji su realno mogli da se zadrže ovde, ali mislim da i kod ovih igrača koji su trenutno tu postoji neka rezerva koju treba iskoristiti. Cilj je da probamo da uzmemo što više bodova do kraja ove polusezone, pa da na zimu napravimo pravi prelazni rok, jedan rez, da dovedemo igrače koji mogu da igraju fudbal na način na koji ja to želim i, u krajnjoj liniji, na način na koji je i ova publika ovde navikla. Mislim da u tom slučaju postoje realne opcije da izborimo opstanak.
Rotirane su pozicije nekih igrača na meču protiv Crvene zvezde?
Možda ljudi to ovde ne znaju, ali Šušnjar je nekad igrao bočnog napadača, tako da mu nisam ja izmislio tu poziciju. Pokušavam da vidim gde su neki igrači, ima tu mnogo igrača koje nisam poznavao i još uvek ne poznajem dovoljno. Dobro će nam doći ova pauza, da odigramo dve- tri prijateljske utakmice, pa da vidimo njihove mogućnosti. Igra se kratko pamti, pamti se rezultat. Težićemo tome da budemo efikasni, ne moramo da budemo toliko dopadljivi. Sad smo dali dva gola u dve utakmice, tako da smo tu popravili nešto. Sem prvog poluvremena sa Zvezdom, mislim da smo na svim utakmicama izgledali dosta korektno. Znam da to nije dovoljno. Utakmica protiv Proletera, recimo, ne zadovoljava kriterijum publike, ali to je trenutno naš maksimum. Ne mogu da zamerim igračima, dali su sve od sebe. Međutim, Proleter je trenutno bolja ekipa od nas za toliko i to je neka realnost. S tim se ne mirim i mislim da ćemo u dogledno vreme popraviti igru i podignuti je na viši nivo. Ovde je publika do sada bila svesna, a i sada takođe treba da bude svesna, da tek ulazimo u težak raspored.
Dočekujemo Radnički iz Niša u subotu?
To je, prvo, ekipa koja je već dugo u vrhu srpskog fudbala, drugo, ekipa koja ima tu neku zaštitu, igra sa 12- 13 igrača uvek, pa bih pozvao publiku da proba da izjednači to, da mi imamo 12- 13 igrača bar na taj način. Mogu da garantujem borbenost na zavidnom nivou, da ćemo biti agresivni, organizovani. O nekoj bajnoj igri ne mogu da pričam. Nije to traženje alibija, ali za to treba vreme i za to služi pripremni period. Tada se pravi igra, ne na početku, a pogotovo ne na pola prvenstva. Imao sam problem i kad sam otišao prošle godine u Voždovac, jer sam došao na pola, pa nismo mogli da napravimo ništa na polusezoni. Tamo me dočekalo isto što i ovde. Prošle godine sam odlučio da neću više nikad da dolazim na polusezoni, ali, kao što sam rekao, postoje tri kluba koja nikad u životu ne bih odbio, ako nemam posao. Kad me Ivica zvao, nije bilo u redu da kažem da neću, jer je klub poslednji na tabeli. Ne, ja sad baš hoću, jer sam takav po prirodi, ne bežim od izazova.
SAMO CRVENA ZVEZDA I PARTIZAN JAČI
Kakav je kvalitet superligaških klubova u odnosu na prošlu sezonu?
Samo su Zvezda i Partizan jači, to su dve ekipe koje se svake godine pojačaju, svi ostali su slabiji. TSC je jedna zdrava, dobra priča. Uložili su pare, napravili ozbiljan sportski centar i to je način na koji bi i drugi klubovi trebali da funkcionišu. Imaju realno zaštitu u nekim stvarima u kojima treba da imaju, fenomenalno suđenje. Kad je tako, nemaš razloga da ne napraviš dobar rezultat.
Veliki uspeh u prvom mandatu. U drugom, mnogo teži put?
To je prošlo vreme. Šta je bilo, bilo je. Šteta je što smo u ovakvoj situaciji baš na 100 godina od osnivanja kluba, ali potrudićemo se da ove sezone obezbedimo opstanak u ligi, jer mislim da je u ovom trenutku to veliki uspeh, možda i veći nego taj koji smo napravili pre dve godine. Probaćemo i u Kupu, gde smo prošli prvo kolo. Kup je mnogo dobra doneo i klubu i igračima, u krajnoj liniji, i meni kao teneru. To gledam najozbiljnije moguće i zato uvek igra najjača ekipa. Meni je uvek najbitnija prva sledeća utakmica, jer ako čovek gleda tako, može nešto da napravi. U krajnjoj liniji, ovaj naš posao je takav. Trener možeš da budeš sad u nedelju, ali sledeće već da ne budeš, možda bude neko drugi.
Ipak, sa Mačvom je dogovorena saradnja na duže?
Dogovorili smo dugoročnu saradnju. Video sam kako izgleda u drugim klubovima, da tu nema sreće. Dogovor je takav da samo ako se pojavi inostrana ponuda mogu da idem. Inače, u Srbiji me pored Mačve interesuje još jedan klub, ali to nije trenutno ni blizu realnosti. Moje ambicije su sada vezane za Mačvu. Neću da podnosim ostavku posle svake utakmice, ako su loši rezultati, neću da bežim, taman da izgubimo pet sledećih. Kad rukovodstvo kluba kaže da nije zadovoljno mojim radom, tad prestaje naša saradnja. I u tom slučaju, nastavljam da navijam za Mačvu, ali mislim da do toga neće doći.
Obećanje navijačima?
Nisam od onih koji obećavaju, ali mogu samo da garantujem da će publika koja bude došla ovde da vidi pošten fudbal sa naše strane. Da li će to biti dovoljno za neke rezultate, ne znam. Ako budemo izdržali do zime, od zime, kad budem napravio ekipu na način na koji želim, mogu da obećam neke stvari ili da obećam da ja neću biti tu posle toga. Ne volim ljude koji ne drže do nekog nivoa. Ako si došao dovde, ne možeš da ideš dole, možeš da držiš taj nivo, ili da ideš gore. Ne možeš jedne nedelje da radiš kako treba, a druge nećeš, da jedno poluvreme „digneš ručnu“, drugo da spustiš. Ovo je posao od dva- tri sata dnevno. Ljudi rade u prodavnicama po osam sati dnevno, a oni za mnogo više novca tri sata dnevno. Ne vidim bolji posao, kad radiš nešto što voliš, da to onda radiš pošteno. Ja sam u fudbalu 24 sata i oni to znaju. Možeš da grešiš na utakmici koliko hoćeš, ali moraš da imaš pravi odnos prema tome. Ljudima koji dolaze da nas gledaju to dugujemo. Prošle nedelje sam sreo majku kako gura kolica, a dete je išlo pored nje. Mali mi je prišao i rekao: „Samo da vam poželim mnogo sreće“. Naježio sam se. Kada znaš da to dete plače ako izgubiš, onda bar daj sve od sebe, pa i ako ne pobediš, znaš da u tom trenutku ne može bolje i gotovo. I to je sport. Ne mogu da pobede i jedni i drugi, ali bar kad dođeš kući, možeš mirno da spavaš.
Dragana Dimitrijević