Aleksandar Prica, Asocijacija „Duga“
Asocijacija DUGA je osnovana 2004. godine. Okupili su se u nameri da naše društvo učine boljim za život, da živimo dostojanstveno, bezbedno, a onima koji su najosetljiviji u našem društvu da pruže podršku i budu uz njih. Kao organizacija u poslednjih 17 godina rada su se menjali, unapređivali kapacitete, širili oblasti delovanja i ciljne grupe sve u skladu sa potrebama krajnjih korisnika i promenama koje nosi savremeno društvo. Ipak i posle 17 godina rada i svih promena koje su uneli u rad i dalje ostaju organizacija u potpunosti posvećena radu sa čovekom. Sa Aleksandrom Pricom iz „Asocijacije Duga“ razgovarali smo o problemima LGBT osoba, o Međunarodnom danu ponosa ali i radu Asocijacije Duga.
Kako se obeležava Međunarodni dan ponosa LGBT osoba u Srbiji? Da li se nešto menja na bolje ili gore?
Međunarodni dan LGBTI osoba u Srbiji i ove godine kao i prošle obeležava se čitavim nizom različitih kulturnih aktivnosti u skladu sa propisanim merama Vlade Republike Srbije usled COVID 19 pandemije. U poslednjih 10 godina, položaj LGBTI osoba u Srbiji se znatno poboljšao, ali naravno postoji još mnogo rada, posebno na suzbijanju nasilja, pre svega porodičnog od strane roditelja i najbližih srodnika LGBTI osoba. Takođe, posebno je potrebno raditi na eliminisanju diskriminacije LGBTI osoba pre svega prilikom zapošljavanja i pružanja usluga od strane institucija.
„U poslednjih 17 godina u sklopu našeg programa u sistemu socijalne zaštite, akreditovali smo 4 programa edukacija profesionalaca i edukovali 1083 stručna radnika. Danas imamo potpisane memorandume o saradnji i sarađujemo sa 146 Centara za socijalni rad, Pokrajinskim zavodom za socijalnu zaštitu, komorom socijalne zaštite i 4 centra za porodični smeštaj i usvojenje. Pilotiramo prvi preventivni integrisani socijalno – zdravstveni program, za koji smo već kreirali elaborat minimalnih standarda i verujemo da će u periodu implementacije ovog strateškog plana biti standardizovan. Pružili smo usluge za 11476 osoba koje u većini slučaja pripadaju najosetljivijim društvenim populacijama, sačuvali porodice sa LGBT detetom na okupu u 39 slučajeva. U vreme vanrednih situacija usled poplava 2014 i usled KOVID 19 pandemije 2020 godine kroz pakete humanitarne pomoći podržali smo 3297 najugroženijih porodica. Ovaj program Asocijacija DUGA sa ponosom sprovodi na teritoriji čitave Srbije“, navodi Aleksandar Prica.
Gde se trenutno u društvu nalaze LGBT osobe?
LGBTI osobe u Srbiji su u mnogo boljem položaju nego recimo pre 10 godina, samim tim su vidljivije, a društvo je manje u strahu od osoba drugačije seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, baš zbog toga što se sada manje plaši „nepoznatog“, a LGBTI osobe u našem društvu nisu više toliko „nepoznate“, to su naša braća, sestre, roditelji, prijatelji, kumovi….
Koliko je LGBT osobama dostupan „normalan“ život u Srbiji?
Koliko je LGBTI osoba osnažena da živi bez straha, da živi svoj život, a ne život kojim bi neko drugi želeo da ona živi, toliko je i njen život „normalan“ u našem društvu. Najteže je prihvatiti sam sebe, a LGBTI osobe veoma često ne mogu da prihvate svoju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet iz razloga što su u najranijoj mladosti od osoba koje vole, od svojih roditelja, braće, sestara, baka, deka, učitelja, slušala da su bolesna, nastrana itd.. Kada godinama živite pod takvim pritiskom može se desiti i fenomen internalizovane homofobije, da mrzite sami sebe, zato što vam je neko koga volite rekao da treba da se stidite sebe i onog što jeste.
Da li ste kroz dugogodišnji rad uspeli da saznate zašto je LGBT i dalje „tabu“ tema u Srbiji?
Lično smatram da LGBTI osobe više nisu tabu tema u Srbiji, mislim da su seksualni odnosi bilo heteroseksualni, biseksualni ili homoseksualni veća tabu tema u Srbiji.
Kako komentarišete zakon o istopolnim zajednicama koji bi trebalo da se usvoji?
Zakon se priprema poslednjih nekoliko godina, i biće usvojen do kraja ove godine. LGBTI osobe će konačno imati pravo da naslede svoje partnere i partnerke sa kojima zajedno stiču imovinu, moći će da budu zdravstveno osigurani preko njih, da naslede penziju ili budu uz njih u najtežim danima recimo kada je u pitanju davanje raznih saglasnosti u zdravstvenom sistemu. Na kraju ovo je pre svga pravno pitanje. Neko ko se voli nije mu potreban zakon, ali zakonom su ljudi sigurniji.
Đ. Mijailović