Imali smo i čudne i zanimljive razgovore. Nezaboravne. Tek sam počinjao, predavao programiranje. Upitao me učenik, može li ponekad da ne prisustvuje časovima. Ako mu nedostaje koncentracija za taj čas, uzalud je tu, naučiće on to sam. Na pismene provere će doći i raditi ih zajedno sa ostalima. Kako na mom fakultetu skoro niko nije vodio evidenciju o prisustvu studenata, bio sa spreman da mu to odobrim. Ipak sam prethodno pitao direktora, koji je odgovorio negativno. I danas bih tom učeniku odobrio traženo i sa zadovoljstvom dao odličnu ocenu, ako je zasluži na pismenoj proveri.
Na časovima odeljenskog starešine pravdao sam izostanke uobičajeno, na osnovu lekarskih uverenja ili roditeljskih svedočenja. Rekoše mi učenici kako nisu u ravnopravnom položaju, zaključite i sami zašto i kako. Za isto izostajanje, neko je imao, a neko nije imao opravdanje. Takvim postupkom učenike nesvesno i nenamerno navodimo i navikavamo na neželjeno ponašanje, neku vrstu prevare. Sve veći problem izostajanja trenutno je loše rešen.
Razmišljajući o kriterijumima ocenjivanja, evo šta su učenici, dosta zanimljivo, primetili. Neka dva učenika u raznim školama za isto znanje imaju različite uspehe. Na prijemnom, istim znanjem osvoje približno isti broj bodova, a na osnovu uspeha, bolje prođe onaj iz manje zahtevne škole. Ili, obrnuto, dva učenika u raznim školama imaju približno isti uspeh, za različito znanje. Na prijemnom, stečenim boljim znanjem, više bodova osvoji, i bolje prođe učenik iz zahtevnije škole. Pošto nije sigurno kako školski kriterijumi utiču na uspeh na prijemnim ispitima, učinilo nam se da je možda najpravednije učenike primiti samo na osnovu znanja pokazanog na kvalitetnom prijemnom ispitu.
Generalno, tvrdili su, u vremenima u kojima živimo, tamni uspeh stvarno dobrih, vrednih i valjanih, “zahvaljujući” onima, a sve ih je više, koji svoj uspeh “izboksuju”. Mame, tate, prijatelji, žalbe.
Sudili i o gimnazijama, kao školama “širokih znanja”. Mogu li se časovi opštih znanja smanjiti u korist izbornih? Konačno, izuzmemo li uvek prisutnu i nesretnu stranačku opredeljenost, školovani ljudi dobijaju posao samo na osnovu usko stručnog znanja pokazanog pred komisijom koja odlučuje o njihovom prijemu. Time, sve više znanja samo iz pojedinih oblasti dobijaju veliku nadmoć nad opštim.
Razmišljajući ukupno o tim razgovorima, izgleda mi da za mnogo toga nemamo valjan odgovor, ostajući u šablonima prošlih vremena.
