– povodom 50 godina od mature – 1974 – 2024, Šabac)
Generacijo moja mila,
Nikada me nisi napustlila,
Naša luka i svetionik si ostala,
U čuvenoj Gimnaziji šabačkoj onomad si, početkom sedamdesetih gnezdo svila,
Onda si se tamo višekratno vraćala, da bi se u njemu, toplih sećanja, pre neki dan trijumfalno, za poluvekovni omaž, opet okupila.
Dok u mislima zajedno si svakad, sa tim uglednim zdanjem i profesorima poštovanim od početka bila,
Zlatni jubilej dostojno, uz muziku proslavila.
Generacijo moja zanosna,
Sudbinski suđeno, malo si se okrnjila,
Ali nikoga od upokojenih nisi zaboravila,
Družino složna, nepobediva
sjajna,
uspešna, jedinstvena,
I dalje na sceni životnoj aktivna, svekoliko talentovana:
Jelena-Jeco, Rade, Tole, Mitrija, vrcavi Mitre, Dušane,
Goco, Vesne prolećne, Miro, Branko, Marije, Nenade, Tanja, Donka, Verice, Pajcane, Marijana, Ljubo, Mirko, Seko, Milena, Milijana,
Dobrila, Ranko, Rajko, Snežana, Rita, Radmila,
Spomenka, Veco, Duško, Vido, Sonja, Bato-Mašalo,
Dragana, Siniša, Miroslave, Andrija, Kiso,
Olivera, Dragice, Dragane, Ljiljane – Ljilje vedre, Nado, Davorka,
Milane, Rado, Nebojša, Bane,
Rajko, Zorice, Mićko, Zoro, Mina,
Mišo, Lalo, Spomenka,
Jasmine, Danka, Aco,
Rado, Biljana, Biljo, Blaže, Slobodane,
Milanka….
I drugi još mnogi, nepomenuti a predragi, u dušama našim za svakad naseljeni,
Poneki i po svetu raštrkani,
A svi uzajamno i danas bliski, privrženi,
Cenjeni i voljeni.
Najpre si one zauvek otišle duboko ožalila,
Pa si onda cvet mladosti neugasle naše nanovo osvežila,
S radošću, mestimice i setom, protekle prvojunske subote,
Generacijo međusobno zagrljena,
S ljubavlju si se susrela,
Od sreće i poneku suzu pustila,
Uspomene prekrasne podelila.
Da si nam živa, što je moguće zdravija,
Molim Te i ubuduće budi ovako čila i dražesna,
Generacijo moja verna,
Mudra, hrabra, večna,
Vredna, vrla, maštovita,
Sposobna, ponosna,
Leporeka,
Iskrena,
Duhovita.
Zoran R. Tomić
