LIČNI STAV: Branislav SEKULOVIĆ, advokat Šabac
Nikada u svojoj istoriji, od postanka do danas, advokatura nije bila toliko srozana, bezugledna, poništena, obespravljena, nevoljena i jednom rečju, uništena. Dovoljno je samo letimično pregledati komentare čitalaca na vest da je ugledni advokat iz Koceljeva, sa stažom od preko 30 godina, u svojoj advokatskoj kancelariji, usred dana, izboden nožem u vrat, pa se zapitati, ZAŠTO SMO, SVI MI ADVOKATI, TU GDE SMO, I ŠTA JE KRENULO PO ZLU… odakle tolika mržnja prema nama, otkud takav negativan odijum i stav prema jednoj od najslobodnijih profesija, časnoj delatnosti koja stoji poslednja na braniku sloboda i prava svakog građanina… Ko je doveo do toga, što nas snalazi danas? Mi advokati smo najveći krivci… Mi i niko drugi… Kao kafena šoljica crne boje u beloj kantici, tako je i nas, kao profesiju, zagadilo nekoliko nečasnih, nedostojnih i nemoralnih kolega, koji su profesiju banalizovali i izbagatelisali do najnižih nivoa… Ne bih o imenima, znamo mi svi ko su i kako se zovu takvi, ali je pitanje šta smo učinili da oni više ne nose naše legitimacije, da nam ne urušavaju ugled i ne ruše temelje naše zgrade, stare tačno 160 godina.
Da smo odmah uočili nekvalitet, loše vaspitanje, sklonost ka mešetarenju, neznanje, primitivizam, beskarakternost, sklonost ka prevarama i nečasnim radnjama, danas bismo imali drugu sliku advokature u Srbiji. Ali ne, mi smo zakleli i u svoje redove primili i apologete svega suprotnog, i to onim osnovnim vrlinama advokature, dajući im mogućnost da nas srozaju i dovedu na niske grane, ove na kojoj nas danas vox populi izjadnačava sa secikesama, lažovima, varalicama, jednom rečju, sa ološem i ljudskim talogom… Lično, ne pristajem na to. Znam i hiljade drugih kolega, koji isto misle i delaju, uvek vođeni najvišim profesionalnim i etičkim merilima…
Naravno da nijedan režim ne voli i ne ljubi slobodne, nezavisne, misleće i obrazovane. Naprotiv. To je bio stav društva i države, naročito vlastodržaca, od nastanka advokature kao profesije, do danas, što znači da i nije imanentan samo ovim današnjim vlastodršcima. Ni slučajno. Mi smo, bez ikakve dileme, sami zašli u lavirint koji smo, opet sami sagradili, i sada ne možemo iz tog lavirinta da izađemo, već se sudaramo, sami sa sobom i svojim sujetama, u tom bezizlaznom krugu u kojem se mešaju predrasude, kompleksi i zavist, sa jedne i profesionalnost, časnost i poštenje sa druge strane…. A kada se to počne sudarati, nastaje samo haos, u kojem lovci u mutnom, itekako profitiraju, jer se samo u neredu takvi i najbolje snalaze…
Gde je izlaz, ima li ga? Moramo pod hitno preispitati sebe i svoje delovanje, odlučno raskrstiti sa svim negativnim u našim redovima, a advokaturu javno promovisati i u najširu javnost izneti sve ono što tišti svakog časnog advokata… Što pre to uradimo, to ćemo pre i vratiti našu advokatsku profesiju na ono mesto, koje joj i pripada. Na vrh društvene lestvice, tamo gde smo bili i gde samo trenutno, nismo… Nadam se da ćemo to učiniti brzo i efikasno. Ako to nismo u stanju, onda je advokaturi, na našu žalost, došao kraj…
Šabac, 18.8.2022.g.