Rođen uoči svoje krsne slave, sv Arhangela Mihaila, 20. novembra 1962. godine. Živeo u finoj porodici. Majka, tetka Nada, čuvena učiteljica, koja nam je pravila najlepše palačinke na svetu i otac Živko, major u penziji, koji nam je uvek bio za petama i pratio da nešto ne zabrljamo, zvali smo ga od milja, sreski špijun. Vladica je bio uvek raspoložen za druženje, voleo je sport i prvi moj odlazak na veliki sportski događaj, Zvezda-Bajern bio je sa njim…
Trenirao je vaterpolo, bio odličan plivač i uvek je imao ideju za dobar posao. Uvek je bio prisutan i nenametljiv, uvek raspoložen koliko god da su ga problemi pritiskali. Postao je penzioner zbog srčanih problema, ali ni tad nije mirovao, uvek je bio u nekoj akciji da troje dece ne osete njegove male prihode.
Juče, prvog junskog dana, po povratku sa posla, srušio se ispred zgrade u kojoj je imao iznajmljen stan i bez slutnje otišao da ore nebeske njive, kako bi to rekao Balašević.
Otišao je možda u bolji svet, među bolje ljude koji znaju više da vole, a on je voleti i praštati znao.
Zbogom Prijatelju.
Sahrana će se obaviti sutra, subota 3. jun, na Novom groblju u 12 časova.
Zoran Rendža Gvozdenović