Dragi moji,
da li mislite da je vlast porok? Kao alkohol, kao narkotici, kao slatkiši, kao rijalitiji… ko se jednom navuče, teško ga je skinuti… Ili mislite da se svi oni za vlast bore da bi učinili neko dobro svom narodu?… Bilo bi lepo da neka ozbiljna institucija sprovede ispitivanje ovog fenomena, mislim fenomena VLASTI… Kakav bi bio rezultat? Oni bi rekli da se muče da bi nama bilo bolje, a zapravo svi znamo da oni to rade da bi uživali i pitali se za sve i svašta… ali i zarađivali paretine… Da komanduju o krupnim državnim pitanjima, ali i kopanju kanala za vodovod u nekoj zabiti… A gde su tu PRIVILEGIJE, i ima li ih uopšte?… Čitam neki dan kako je onaj pegavi Mrkonja, kupio za sebe i svoju konkubinu neki Penthaus ili na našem jeziku „raskošan stan na vrhu višespratnice“ i kako je povodom useljaja u isti, organizovao parti, ili na srpskom „žurku“, na kojoj su njih dvoje slavili svoju „ljubav“ i iskeširanih, kako kažu, skoro pola miliona evrića… A Mrka je sada jadni (čitaj skromni) poslanik. Bio je dugo Ministar… On je očigledno znao zbog čega je voleo vlast… Žalim što je Nušić odsutan, a ni Radoje Domanović više nije tu… Zamislimo,šta bi oni na sve ovo rekli…
I bez Nušića i Domanovića, politička scena u Srbiji je takva, da se i u tužnim vestima, politilčari prepucavaju i grabe za glasove, a sve pod parolom „da oni drugi pokušavaju da stvar ispolitizuju, sram ih bilo“… Tako je vest o pogibiji dvoje diplomatskih službenika u Libiji, na neizbežno obraćanje medijima, tim povodom, prvo izvela Ministra Dačića, a onda, posle sat-dva i samog Premijera… Skrušenost je bila primetna…i to kod obojice, ali su im argumenti i objašanjenje tragedije, ipak, u pojedinostima bili različiti. Tako nam je ostalo nepoznato, zbog čega je naša diplomatska misija uopšte ostala u rasturenoj i razjedinjenoj Libiji, ali i gde su se i zbog kojeg posla, oteti, a sada poginuli članovi misije, uputili kritičnog dana, ka Tunisu… Mnogo je ubedljiviji bio Premijer, može biti i zbog specifičnosti trenutka u kojem je Dačić držao svoju Konferenciju za novinare…a vezano za pucanje saveza njegovog SPS-a sa PUPS-om, i KrkoBABIĆEM, ovim drugim po redu…
Dačić je, mislim naravno na Slobinog naslednika na vrhu SPS-a, nekako ovih dana, baš pod teretom. Napada ga bivši predsednik Srbije i krivi ga za smrt dvoje službenika u Libiji, napustio ga je „osvedočeni borac za prava penzionera“, doskorašnji koalicioni saborac,Krkobabić drugi, opozicija bi da mu smešta neke afere sa krimi pozadinom, javljaju se i neke starlete iz Rijatija sa lascivnim sadržajima, ali, po njega ono najvažnije je u tome, da ga ni Vučko više ne gleda onako toplo i milo… valjda Alek vidi kako je prošla ljubav Ivicinaprema Borisu i DS-u… pa shvata šta bi moglo i njega sačekati… I u takvim trenucima, baš prija kada opterećeni Ivica ima rame za plakanje… Naravno, tu je Palma… Dovoljno širok i dovoljno razgranat da ga uteši na pravi način… “prolazimo cenzus, samo da još uđemo u Vladu“… Šojiću, Šojiću, visoke standarde si postavio…
Dok političari pokušavaju da svoja privatna preduzeća, koja nazivaju stranakama, GRUPISANjEM UBACE U Skupštinu i obezbede preko potrebni novac, dotle obični građanin, navikao i oguglao na svakakva obećanja ( čitaj laži), muči svoje egzistencijalne muke… Kako preživeti u Srbiji od prvog do kraja meseca, a gladnoj administraciji platiti svaki dinar za poreze, doprinose, takse, kako ne dugovati za grejanje, za struju, za komunalije, u situaciji kada svi oni prete, i kamatama, i sečenjima i privatnim izvršiteljima… Rijaliti koji žive obični građani Srbije je daleko od televizijskih šund predstava koje im se nude kao izlaz iz svakodnevice…u te Rijatije ne računam one prave, Parove i Farme, nego sve ostalo što počinje rečima „Dobro jutro (dan ili veče), upravo smo dobili najnoviju vest: Vlada Srbije je…Premijer Vlade Srbije je…“ i tako iz dana u dan… po vasceli dan…
Jedan hrabri čovek je iskoristio jednu retku priliku u kojoj je nedvosmisleno izrazio svoj iskreni protest protiv Predsednika Srbije. Laureat neke književne nagrade, gospodin Filip DAVID je u brk rekao graditelju crkve u rodnoj Bajčetini, šta misli o njemu i njegovoj politici… i onda i danas… I šta se desilo? Ništa…Osim što je to od vlasti okarakterisano kao dokaz slobode govora i razvijene demokratije u društvu, ništa se nije promenilo… A trebalo je imati petlju pa u lice reći ono što je literata izrekao… Udruženje književnika Srbije se tim povodom nije oglasilo. Ni tamo ni ovamo… Ali Premijer jeste… naravno…
I dok je bitka na političkoj sceni neprestana, na fudbalskom terenu je neki dan bio pravi rat. Petokraka je gostovala Partizanima i to u situaciji kada je razlika na tabeli između njih bila na istorijskom maksimumu,na 29 bodova u korist Crvenih… Partizani su oštećeni za penal, koji ionako ne bi iskoristili, ali i za jedan gol koji im je sudija u plavom dresu, poništio… I na kraju, delije su se radovale , a grobari nisu tugovali…ali je Uprava crnih odmah reagovala „neviđena sudijska krađa“… Gledao sam desetine tih derbija u onim vremenima kada je na stadionima bilo po 100 hiljada ljudi… Ja sam ispisao grafit na JNA „Podignite spomenik Maksimoviću“ – koji je sudio derbi 7 maja 1978.g. na tom stadionu,i toliko navijao za domaćina, koji je na taj način postao prvak u onoj ligi… Niko tada nije jurio sudiju po terenu,kamoli psovao, pljuvao ga u medijima, tražio da mu se sudi i izdavao saopštenja… Druga su to bila vremena… Te utakmice, u to vreme su bili praznici, igrao se fudbal kao danas između Barcelone i Reala, ili Juventusa i Milana, ili Junajteda i Čelzija… Ima nas, hvala Bogu, koji se svega toga sećamo, iako je bilo davno… Samo, nikako ne mogu da se setim, ko je u to vreme bio Predsednik Vlade… ne znam… javiću kada saznam..
Sve Vas volim i pozdravljam.
Piše: Branislav Sekulović, advokat