Posle formiranja lokalne vlasti građani Šapca su saznali da će njihovim gradom upravljati „triling“: Dr. Pajić, Mačvan, Pajić, uz sadejstvo mnogih „zaslužnih“ članova partije.
Naravno, na biralištima građani nisu imali pojma da će svojim glasom, datim listi „Aleksandar Vučić – Šabac ne sme da stane“, baš ovim osobama omogućiti da postanu gradski funkcioneri. Pre izbora dosta se špekulisalo ko bi to, iz redova Srpske napredne stranke, mogao da postane gradonačelnik. U opticaju je bilo nekoliko imene a mnogi „dobro obavešteni“ su se utrkivali u prognozama. A u tim procenama Dr. Aleksandru Pajiću su davane najmanje šanse. Pre svega zato što je prethodne tri godine „statirao“ na toj funkciji i gradu i građanima ništa dobro doneo nije a potom i zato što, pokazalo se, nije „miljenik“ Aleksandra Vučića koji je svaki susret sa njim koristio da ga ponizi i omalovaži govoreći mu da je nesposoban. Međutim, mnogi, a pre svega opozicija, ga je potcenila. Zašto?
Zato što se politikom u Srbiji mnogi bave na „o ruk“ i što senzacionalizam ima prednost u odnosu na zdrav razum.
Mnogo puta do sada sam pisao, kao uostalom i za to da će izbori biti pokradeni, da šabački Dr. pripada novosadskoj struji Srpske napredne stranke, (ali niko nije hteo da me sluša), koja i zvanično vlada Srbijom i o svemu odlučuje, a da je Aleksandar Vučić samo obična „seoska sokakuša“ koja voli da bude glavna i da se slika. I, verujem, da ni sada mnogi koji se politikom bave u gradu i „pametuju“ nisu skontali da je to istina. A da je to tako javno je potvrdio i šabački Dr. koji je odmah posle reizbora na funkciju gradonačelnika otrčao u Novi Sad da položi venac povodom obeležavanja 82. godišnjice od Novosadske racije???!!! U stvari, otišao je da iskaže zahvalnost svom šefu.
Dr. Pajić u Novom Sadu (iza šefa)
Naravno, nadati se nekim dobrom od njega je van svake pameti. Ali to njega neće mnogo ni zanimati jer uz zaštitu koju ima osnovni cilj će mu biti da „obezbedi“ sebe. A kažu drugi mandat je idealna prilika za to.
O Dr. Pajiću ćemo u narednom periodu imati mnogo toga da pišemo, o onome što je nekad govorio i radio ali i o onome što će raditi. Nadam se da će njegov „rad“ pratiti i neko iz opozicije. A takvih, na sreću, ima i to se pokazalo na prošloj Skupštini kada ga je, narodski rečeno, jedna odbornica „izula iz cipela“ i pokazala da njegov primitivizam i glupost, u komunikacijama u Skupštini, više ne „piju vodu“!
Drugi iz ovog trilinga je Milan Mačvan. Pao s „neba“ u politiku i to, na nesreću, baš u Šabac. Kažu: „na sitnicama se pada“ a Mačvan je prepun nekakvih „sitnica“ koje pokazuju da se u njega ne može imati poverenja i da mu interesi grada neće biti prioritet. Mada što bi to bilo njemu kad nije ni drugima.
Ostoja Mijailović otkrio:
„Mačvan mora da vrati novac Partizanu“
Predsednik košarkaškog kluba Partizan, Ostoja Mijailović, otkrio je da bivši košarkaš crno-belih, Milan Mačvan, duguje novac Partizanu.
Foto KK „Partizan“
Njih dvojica su bili u dobrim odnosima tokom 2020. godine, kada je Mijailović pozvao Mačvana da bude savetnik za sportska pitanja. Međutim, saradnja nije dugo potrajala.
Bivši košarkaš Partizana je najpre potraživao novac na ime duga od crno-belih, dobio ga, a potom je Partizan „uzvratio udarac“.
„Prilikom mog dolaska u Partizan, bivšim igračima, agencijama i zaposlenima u klubu se dugovalo između 5.000.000 i 6.000.000 evra. U tom trenutku Mačvanova potraživanja bila su oko 100.000 evra. Pregovarali smo, trećinu duga je oprostio, dok je ostatak trebalo da mu se isplati kroz četiri godine. Obično se u takvim situacijama definiše da se isplati ceo ostatak, ako kasnimo neke rate“, rekao je predsednik Partizana.
Problem je eskalirao u sezoni korone, kada nije bilo planiranog novca u crno-beloj kasi.
„Kad smo ušli u problematičku godinu i usled pandemije koronavirus nismo prodali nijednu kartu, gledajući kako da preživimo kao klub, Mačvan je tu situaciju koristio. Tad je tužio Partizan za 30.000 evra. Prošle godine posebna komisija pri Olimpijskom komitetu Srbije prošle godine donela je skandaloznu odluku na osnovu koje bi Mačvan trebalo da dobije oko 75.000 evra od Partizana. Presudu smo prihvatili, platili penal, ali sam tad odlučio da pokrenemo sudski postupak u Lozani, pred Međunarodnim sudom za sport. Platili smo i troškove procesa, a pre nekoliko dana je stigla presuda na osnovu koje će Mačvan morati da vrati Partizanu novac. Sve ukupno oko 30.000 evra. Tako smo pokazali da smo u pravu“, poručio je Mijailović za B92.
Izvor: www.nova.rs
Ipak, treba mu dati malo vremena, pre svega zato što je, kako stvari stoje, preuzao nadležnost nad šabačkim sportom. A tu je, u proteklim godinama, Nemanja Pajić i njegova „sportska elita“ ostavila toliko blatnjav trag da je samo pitanje sa koliko godina robije taj trag može da se spere.
Treći u ovom „špilu“ je Nemanja Pajić, nekadašnja marioneta Sovranija Čonjagića koji se u političkim marifetlucima toliko ispraksovao da mu u gradu nema ravnog. A sve mu je u bavljenju politikom išlo na ruku. Naizgled „tunjav i mutav“ uspeo je da prevari mnoge i da, vremenom, sebi obezbedi takvu političku poziciju da će doživotno biti u nekoj i nekakvoj vlasti. Pod uslovom da ne završi u kazamatu. A puno je razloga za tako nešto.
Na ruku mu je išlo i to što je njegov bivši šef, Mlađan Dinkić, uspeo da vlast u Srbiji podeli po „vertikali“ i tako omogući da se vlada bez kontrole u onim ustanovama koje se po koalicionom sporazumu dobiju. Tako je u Šapcu, nikad manja politička grupa (o tome ću opširnije pisati) uspela da dobije nikad veći „plen“. „Ucenjivačkim kapacitetom“ koji mu je obezbedio Sovranije Čonjagić, lično, Nemanja Pajić je na upravljanje dobio Dom zdravlja, Predškolsku ustanovu, Centar za socijalni rad, Centar za stručno usavršavanje, Turističku organitaciju i naravno sport. Sve u svemu ni manje odgovornosti ni više novca.
Ovako je nekada govorio Nemanja Pajić
Koliko košta promena mišljenja
U autorskoj emisiji Mirjane Čvorić Gubelić, od 18.11.2016. godine, na pitanje: „Šta vas to udaljava od Srpske napredne stranke“, Nemanja Pajić je odgovorio:
– Ja imam odličnu saradnju sa Nebojšom Zelenovićem. Nebojša Zelenović je iz ovog grada i on je lider koji razmišlja o razvoju grada i posvećen je tome.
Srpska napredna stranka nema istaknutog lidera i nekog sa kim može da se razgovara i pregovara. Ja ne želim nikad u Šapcu da pregovaram sa nekim ko je iz Beograda ili iz nekih drugih krajeva. Kod njih u odboru je nestabilna situacija. Povereništvo se stalno menja, pojedinci se stalno menjaju i nemaju kvalifikovanog sagornika. Ja ne mogu da pričam o razvoju Šapca sa nekim ko nije iz Šapca, koji će doći da samo nešto prekomponuje i da onda ode u svoj grad. U Šapcu mora da se razgovara sa nekim ko je spreman da vodi grad i ko je kvalifikovan a takvih nema u Srpskoj naprednoj stranci.
A rezultat tog rada vidljiv je najviše u čaršijskim pričama o imovinskoj karti Nemanje Pajića. Ali to je više predmet za policiju, tužilaštvo i sud. Naravno kad dođe vreme. A vreme uvek dođe…
Međutim, u političkoj biografiji Nemanje Pajića najviše je izražen njegov loš karakter i nedoslednost u sprovođenju sopstvenog mišljenja. „Venčavao se i razvodio“ Namanja Pajić s kim god je mogai i stigao a osnovni kriterijumi takvih „brakova“ bili su „mirazi“ koje je oberučke primao.
Ali i o tome ćemo se u narednom periodu malo više pozabaviti. Za početak evo jedne njegovi izjave iz 2016. godine. Sve je u njoj rečeno…
