16. Cerski marš
Ove godine, u nedelju, 17. avgusta ujutru, iz našeg grada krenula je kolona od preko 2.000 uglavnom mladih ljudi ka planini Cer. Radi se o verovatno najpoznatijoj, a svakako o najvećoj rodoljubivoj manifestaciji u Srbiji, jedinstvenoj po svom trajanju, naporu koji zahteva, broju ljudi koji svake godine okuplja i porukama koje šalje.
Pogodili ste, u pitanju je Cerski marš. I to 16. put što je u zemlji razorenih institucija, uništenog društva i srušenog morala, u kojoj je sve samo privid i traje do sledeće velike vesti ili laži, skoro pa neverovatna stvar. Kada na to dodamo da se radi o manifestaciji koju organizje jedno ne preterano veliko Udruženje građana po imenu „Cerski marš“ ovaj poduhvat postaje pravi podvig.
Oko ovog 16. Cerskog marša velika prašina se digla u nedelji pred samu manifestaciju.
– Prvo smo saznali da je za ovu godinu Turistička organizacija grada Šapca planirala čak 4 puta manja sredstva, i da to nije dovoljno ni za majice za obezbeđenje i organizatore marša, a o hrani, vodi, prevozu, gorivu, ozvučenju i sličnim stvarima i da ne govorimo. Zašto je ovo važno da se zna? Pre svega zbog toga što je Cerski marš, ako ne jedina, a ono jedna od retkih manifestacija u Srbiji na kojoj je učesnicima sve obezbeđeno. A to znači: voda, doručak, vozila u pratnji za one koji imaju problema, dva sanitetska vozila sa lekarima i tehničarima, volonteri prve pomoći, ručak za sve učesnike kao i ono što je verovatno najveća stavka, obezebeđen prevoz za sve učesnike od Cera do Šapca. Ove godine učesnika je bilo preko 2.000 pa saberite koliko je to novca potrebno. Dakle, Grad Šabac ove godine, sem sanitetskog vozila Doma zdravlja nije suštinski podržao ovu manifestaciju ni 1/10 potrebnog novca. I to je sramota za grad nosilac tri ordena iz Velikog rata. I one koji njime upravljaju – kaže Božidar Katić, predsednik Udruženja „Cerski marš“.
Velike vrućine i visoka temperatura bili su dodatan problem za organizatore ali i za učesnike. I kada se očekivalo da JKP „Vodovod Šabac“ „pripomogne“ ovoj manifestaciji i obezbedi vodu svojim sugrađanima i gostima, to se nije dogodilo.
-Druga stvar je izazvala revolt građana Šapca i to bez obzira na njihova ubeđenja i sklonost ka ovoj manifestaciji. Naime, JKP „Vodovod Šabac“ tražio je od Udruženja građana „Cerski marš“ čak 38.500 dinara za cisternu sa vodom. Na odgovor organizatora da oni nemaju sredstva u ovom iznosu za vodu koja je prethodnih 15 godina bila besplatna, iz „Vodovoda“ nikada nije stigao nikakav odgovor. Tako je Grad heroj i Grad mučenik iz Prvog svetskog rata bez vode, na skoro 40 stepeni na asfaltu, ostavio svoju decu, ali i decu koja su tog dana došla iz cele Srbije i Republike Srpske, Crne Gore, pa čak i jednu grupu iz Rusije. I to decu koja su krenula da se peške poklone senima slavnih predaka, junaka Cerske bitke – priča Katić.
Na dva dana pred održavanje ovogodišnjeg marša organizatori su uputili apel svim građanima da im pomognu sa obezbeđivanjem vode i taj apel, očigledno dao rezultate. Kolilko smo mi mogli da vidimo, i bolje nego prethodnih godina sa cisternom.
I onda je osvanuo taj dugo čekani dan, nedelja 17. avgust. Već u 7 sati ujtru na Trgu šabačkih žrtava bilo je primetno da je interesovanje, za ovu manifestaciju, ove godine veće. Prošle godine na Trgu su se u ovo vreme nalazile samo grupice, uglavnom organizatora koji su upadnjivi po crvenim i plavim majicama, dok su sada sat vremena pre polaska bile jasno vidljive grupe od po par desetina učesnika. Do 7:30 stigli su i saniteti, vatrogasci, hladnjača puna flašica sa vodom, nešto više od 10 službenih vozila sa obeležjima UG „Cerski marš“, nekoliko kombija a broj ljudi je već bio značajan.
Ubrzo su se pojavili i sveštenici Eparhijej šabačke, ali molitve nije bilo na Trgu ove godine. Okupljeni su negodovali smatrajući da je izbor sveštenika politička provokacija, jer se radilo o licu koje dobro poznato po svom angažovanju u vladajućoj stranci, pa je organizator saopštio da će molitva biti održana u Crkvi svetih apostola Petra i Pavla, te da ko želi može tamo da prisustvuje službi. Ali, bar koliko smo mi videli niko od prisutnih nije ušao ove godine ni u portu Crkve, što je prethodnih godina bilo pravilo.
Usledilo je izbođenje Himne Srbije i zvanično obraćanje predsednika UG „Cerski marš“ Božidara Katića kao organizatora manifestacije. Uz običajeno podsećanje i molbu učesnicima da ne konzumiraju alkohol, Katić je upoznao okupljene kojih je u tom momentu bilo nešto preko 1.300 sa planiranim pauzama, dinamikom puta, mestima gde mogu dopuniti flašice sa vodom, i apelovao je na sve učesnike da budu jedinstveni i tolerantni. „Ovo nije takmičenje i nije važno ko će stići prvi. Naša snaga nije u brzini, već u brojnosti i zajedništvu. Zajedno krećemo, zajedno treba i da stignemo na Cer. Kada umarširamo u Tekeriš svi zajedno, svi smo pobednici. Jer smo pokazali one vrline koje su krasile i naše pretke kojima idemo da se poklonimo: hrabrost, upornost i zajedništvo. Dakle, krećemo se onom brzinom kojom se kreću najsporiji u koloni. Sa nama ima i dece, i naši najmlađi treba da zajedno sa nama i ispred nas, na čelu ove kolone hrabrih, upornih i prkosnih, uđu u Spomen kompleks „Cerska bitka“ na Tekerišu.“
Kolona je formirana kao i obično ispred porte Hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu i nešto posle 8 sati krenulo se ka Ceru. Uz odmor i okrepljenje u Jevremovcu, koje je tradicionalno pripremio vlasnik objekta „Pocersko ognjište“ kolona je relativno brzo napredovala ka svom cilju. Već na ulasku u Varnu videlo se da je ljudi više nego prethodnih godina. Nešto posle 10 sati usledio je zajednički doručak svih učesnika u dvorištu OŠ „Laza Lazarević“ u Varni. Ovde su se pojavili i bajkeri koji su podelili učesnicima flašice sa vodom i u dogovoru sa organizatorima, oni su to radili celim putem do Cera. U jednom momentu je kolona motora koja je prolazila pored pešaka brojala nekolko stotina učesnika.
Usledio je teži deo puta i prvi ozbiljniji usponi. Ono što je obeležilo ovaj deo puta jesu neverovatne scene ljudi koji su iznosili hladnu vodu u balonima, flašama i čašama, creva koja su izvukli na put, stolovi sa kolačima, voćem, slatkišima. Čini se da je cela Pocerina ove nedelje 17. avgusta disala za ovu kolonu mladih ljudi koji su hrabro koračali ka Ceru.
Dok je marš lagano napredovao ka Tekerišu, u 15 sati u okviru Spomen kompleksa je počeo kulturno umetnički program u organizaciji Društva srpskih domaćina, čija kulminacija je doček učesnika Cerskog marša i čuveni, 11. po redu čas istorije. Ove godine ceo program posvećen je temi ovogodišnjeg marša – 1.300 kaplara i mladosti koja spasava Srbiju.
Po pristizanju kolone na Cer, kod Krsta dok su se učesnici prikupljali za poslednji deo puta, ulazak u Tekeriš, počela je i kiša. Ipak, oni koji su stigli prvi čekali su strpljivo, na kiši da stigne i ostatak kolone. Tek kada je na Krst izbio i poslednji učesnik marša, na čelu kolone je razvučen transparent sa natpisom CERSKI MARŠ i krenuo je poslednji, najvažniji i najpotresniji deo ovog hodočašća. Ispred spomen kompleksa učesnike marša čekalo je nekoliko stotina ljudi, članovi Društva srpskih domaćina, motoristi, građani. Uz „Marš na Drinu“ kolona od oko 2.000 mladih ulazila je u Spomen kompleks nekoliko minuta. Na samom ulazu čekale su ih crvene ruže koje su položili na Spomenik junacima Cerske bitke. Usledio je pomen za junake, oficire, vojnike slavne Srpske vojske, pobednike u Cerskoj operaciji.
Ove godine nosilac najvažnijeg priznanja Udruženja građana „Cerski marš“ je Aleksandar Jovanov, studen koji je sa štakom prešao desetine kilometara u borbi za pravdu i pomoć našim najmlađim sunarodnicima kojima je potrebno lečenje u inostranstvu. Jovanova su inače ljudi povezani sa režimom pre par meseci napali i pretukli, što ga nije pokolebalo.
U svom obraćanju Aleksandar Jovanov se zahvalio na Cerskoj spomenici i naglasio;
„Za mene je ovako nešto neverovatno. Ova godina je neverovatna za sve nas. Ova godina je slobodna. Srbija je slobodna i znam da nam sledi neko bolje i lepše vreme.“
O tome šta „Cerski marš“ znači i predstavlje nadahnuto je govorio Srđan Mitrašinivić u svom obraćanju prisutnima:
„Nije marš jedan čovek, nije marš par ljudi, nije marš politika ili neka stranka, marš je sistem vrednosti! Marš je narod, onaj koji poštuje žrtvu predaka i misli na budućnost potomaka! Onaj koji neda da im se prekopaju kosti, njive i zamute vode. Onaj koji želi da mu deca žive u uređenom društvu gde svako radi svoj posao! Onaj koji baš kao i slavni dedovi želi mir i slobodu!“
U ime organizatora učesnicima marša zahvalnost je izrazio Božidar Katić koji okupljenima čestitao na svemu:
„Šta ste i što smo uradili danas? Doneli smo danas svetlo od grada stradalnika i grada heroja, Šapca, ovde na našu svetu planinu Cer. Videli ste one ljude koji su nas čekali duž puta kojim smo prošli. Videli ste da se oni više ničega ne boje. Strah je nestao i rodila se sloboda. Historia magistra vitae est. I ona nas uči da su mladi i pametni ljudi spasli Srbiju. Ne samo svojom pameću i obrazovanjem, već i svojom hrabrošću i upornošću. Govorimo o 1.300 kaplara, najboljim i najpametnijim mladim ljudima svog doba koje je tadašnja Kraljevina Srbija sklonila u Skoplje, da tamo prođu obuku i da ih na taj nači i sačuva za budućnost. Kada se činilo da budućnosti nema pojava 1.300 ovih mladih donela je preokret. Svojom pojavom u jedinicama oni su probudili gen inata i gen pobednika u našim precima. Kako tada, tako i danas, MLADOST SPASAVA SRBIJU!!!“.
Ovogodišnji Cerski marš završen je Istorijskim časom posvećenim baš ovim mladim div junacima – 1.300 kaplara i održao ga je dr Miloje Pršić. Usledio je zajednički ručak i povratak učesnika za Šabac.
Organizatori, UG „Cerski marš“ zahvaljuju svim učesnicima ovogodišnjeg marša, Društvu srpskih domaćina, privrednim subjektima i pojedincima koji su pomogli održavanje ovogodišnjeg marša svojim donacijama, Vojsci Srbije i Domu zdravlja „Dr Draga Ljočić“ Šabac, OŠ „Laza K. Lazarević“ Šabac, i svim stanovnicima Pocerine koji su u nedelju pokazali da su pravi domaćini, koji su pokazali svoje veliko srce, ljubav, veru i nadu i omogućili da ova kolona stigne do svog cilja.
