Otvorena tradicionalna 31. Svetosavska izložba polaznika Škole slikanja Dragiše Marsenića
Nastavljajući tradiciju dugu 31 godinu, u Galeriji Biblioteke šabačke u petak je svečano otvorena tradicionalna Svetosavska izložba polaznika Škole slikanja akademskog slikara Dragiše Marsenića, posvećena velikom čoveku i njegovom delu. Svoje umeće i stečene slikarske veštine na radovima su pokazali mladi, talentovani umetnici: Ana Martinović, Jovana Bojić, Tamara Kovačević, Ivana Živković, Teodora Obradinović, Jelena Čolić, Anica Đurđević, sestre Sofija i Antonija Marsenić.
-Retki su oni koji hrabro veruju da mogu da menjaju svet, a veliki Šapčanin, profesor Dragiša Marsenić, je jedan od njih. Veruje u ono što radi i zato ga njegova vizija ne vuče, već gura. Upravo zbog te vizije je on ne samo učitelj, već i učenik, a pravi učitelji su oni koji su večni učenici. Učio je od stotine svojih učenika, a čini se da najviše sada uči od dve svoje učenice- učiteljice, Sofije i Antonije. Veliki je entuzijazam, volja i želja da se prenese to znanje, umetnost je biti umetnik, ali još veća umetnost znati to znanje preneti i podeliti sa mladima i tek to raditi celog života. Hvala što to radite sa osmehom, sjajem u očima, jer jedino tako mlađe generacije mogu naslediti ono što vi imate- rekla je na otvaranju izložbe direktorka Biblioteke šabačke Jelena Podgorac Jovanović.
Profesor Marsenić izrazio je zahvalnost prisutnima, među kojima su bili bivši i sadašnji učenici, roditelji, predstavnici Eparhije šabačke, kao i hor Škole primenjenih umetnosti, koji je upriličio otvaranje.
-U vreme dosta zlo za crkvu iz poštovanja prema Svetom Savi odlučio sam se pre 31 godinu da mu posvetim izložbu. Mislim da u srpskoj istoriji ne postoji nesebičniji i obrazovaniji, ni veći čovek i ljudsko biće. Gde god se kretao, bilo koji narod da ga je sretao, sretao ga je kao velikog živog sveca. Narodu je usadio ljubav prema jeziku, patriotizmu, osvešćivao je ljude, bio podrobno, nesebično ljudsko biće, koje je više dalo nego što je uzimalo, ako je uopšte uzimalo. Imao je pravo na krunu, kad je izmirivao braću, kao i sinovce. On nije hteo krunu. On je posle svog oca Nemanje, Svetog Simeona, najviše zaslužan za nastanak srpske države, a preko te države širio je svest o zajedništvu, ljubavi prema narodu i patriotizmu. Najzaslužniji je za razvoj likovne umetnosti kod Srba, preko svojih sveštenika dobijao je podatke čije dete je nadareno. Tu decu je uzimao i upućivao solunskim, konstantinopljskim slikarima, da ih uče. On je preko tog čina uneo u srpsko oko, ne samo osećaj za proporciju, liniju, formu, nego i prepoznavanje karaktera lica, duševnih stanja, prirode, od nas napravio ljude koji su stvarali, umetnike- objasnio je Marsenić.
Svoje učenike opisao je kao generaciju sjajnih, lepo vaspitanih, dobrih i osećajnih, mladih ljudi, sklonih druženju i prijateljstvu, ali i negovanju takmičarskog duha. Kao mlad, zarekao se da će pomoći svakom mladom biću da razija svoj talenat, budući da on nije imao sreću da ga neko profesionalno usmerava u mladim godinama. Talentovani umetnici su, kao i ranijih godina, imali priliku da sa svojim sugrađanima podele sve ono što su naučili i pokažu koliko su napredovali. Izložba će u Galeriji Biblioteke šabačke biti otvorena do 14. februara.
D.Dimitrijević
