Mladi Šapca žele da učestvuju u političkom životu

Istraživanje „Podrinskih“ o izborima

Istraživanje „Podrinskih“ sprovedeno na uzorku od 130 ispitanika uzrasta od 18 do 23 godine pokazalo je da će većina mladih, 76,92 odsto, glasati na izborima u Šapcu, kao i da još veći broj njih, 86,15 odsto, smatra da treba da budu uključeni u odlučivanje i politički angažovani, imajući u vidu da mladi jesu budućnost zemlje. Cilj je bio da utvrdimo koliko će njih prvi put iskoristiti biračko pravo i da ispitivanjem obuhvatimo pretežno one koji su od početka godine stekli pravo da glasaju. Pokazalo se da u tom uzrastu imaju različite razloge za učestvovanje u biračkom procesu, ali i da istovremeno među onima koji ne žele da izađu na izbore i glasaju ima onih koji veruju da mladi treba da participiraju u političkom životu i budu članovi stranaka, jer su „budućnost države i na njima svet ostaje“, „objektivniji su i realnije vide svet“, a sve to „pod uslovom da su dovoljno edukovani u tom pogledu“, da „imaju takva interesovanja“, ali i „da ne budu zloupotrebljeni od starijih i iskusnijih i da se njihovo mišljenje uvažava“, te da ono „mora biti zasnovano na opštem, a ne ličnom interesu“.

„Sve oko nas je politika“

„Treba da se angažuju u smislu da budu obrazovani, ali da politički neobrazovan osamnaestogodišnjak sedi u stranci i bude marioneta, to je smešno“, poruka je mladog birača.

„Mladi treba da učine politiku svojom, ne ostavljajući prostora onima koji bi manipulisali u svoju korist. Treba više da se zanimaju za svoju budućnost i da se za nju bore“. Samo troje je izričito da je motiv za političko angažovanje kraći put do ostvarenja boljeg materijalnog položaja, a ostali koji bi glasali misle da je potrebno iskustvo i zrelost za veći politički angažman.

Sara Stojićević

Da li ćete glasati na predstojećim izborima?

Da, sa zadovoljstvom ću izaći na predstojeće izbore i podržati demokratiju i slobodu.

Da li mladi treba da se politički angažuju?

Smatram da je jako bitno angažovanje mladih. Njihovim dolaskom, uvode se savremenije mere i sprovode zanimljivije ideje. To je od suštinskog značaja u kvalitetnom i temeljnom vođenju grada i države.

 

Ima i radikalnih stavova da mladi u potpunosti treba da preuzmu odlučivanje, te da penzionerima treba zabraniti da glasaju na izborima: „Država ostaje mladima, mislim da treba ukinuti biračko pravo ljudima koji su otišli u penziju, jer su oni svoje proživeli i što su uradili, uradili su i nemaju pravo da utiču na budućnost mladih, a svi znamo za koga će glasati“. „Nekako je najlogičnije da mi mladi sami odlučujemo o svojoj sudbini, a ne da zavisimo od penzionera“ (N.B). „Mladi se obavezno moraju politički angažovati, jer ne treba da dozvole da penzioneri odlučuju o njihovoj budućnosti u državi“ (M.K). Upravo u tom pogledu mnogi izražavaju sumnju da može doći do zloupotrebe, te ima i odgovora poput: „Nije svako spreman da se time bavi. Ako osoba smatra da treba da se politički angažuje iz svojih ličnih stavova i ubeđenja, onda svakako da, ali ako neko toj osobi nameće tu aktivnost zauzvrat obećavajući posao ili bolji status u društvu, a ta osoba ne misli isto ili nije spremna za to, onda definitivno ne“ (B.T.).

O polarizaciji društva govori i činjenica da su pojedini kao glavni motiv za izlaženje naveli glasanje za/ protiv određenog političara/stranke, a oni koji su rekli da neće izaći na izbore, ali da treba učestvovati u političkom životu, istakli su da im se nijedna od ponuđenih opcija na izborima ne dopada, te da nemaju za koga da glasaju. Za zanemarljiv procenat neodlučnih izostali su argumenti, ili im je obrazloženje da nemaju favorita, te da ostavljaju mogućnost da se predomisle ukoliko ih neko u to ubedi. „Smatram da samo angažovani i upućeni u politiku možemo dati neki doprinos. Sve oko nas je politika. I najmanje odluke u životu“. „Država ostaje mladima. Treba da učestvuju u upravljanju državom, jer je to dužnost građana“. „Smatram da su sposobni da učestvuju u glasanju i da glas mladih treba da se uvaži kao bitan faktor, zato što svet ostaje na mladima“, uverenja su većine.

„Mladi- lakmus papir za položaj čitavog društva“

Generalni sekretar Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Stefan Đorđević kaže za „Podrinske“ da se ne vodi statistika o tome koliko je mladih prvi put glasalo na izborima, ali da se radi monitoring političkih kampanja kako bi se videlo koliko se političari mladima zaista i obraćaju. Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji iz 2019. godine pokazuje da oni prepoznaju šta su problemi zbog kojih žele da odu iz zemlje, da su isključeni iz svih društvenih tokova i da se njima niko ozbiljno ne bavi. To potvrđuje i odgovor iz ankete: „Mnogo ljudi ne razume potrebe mladih i niko ih ne pita za mišljenje i iz tog razloga mislim da treba da se angažuju. Svakako, mislim da politika nije jedina stvar kojom mladi treba da se bave“ (M.M).

Katarina Tadić

Da li ćete glasati na predstojećim izborima?

Da, glasaću. Smatram da je važno biti deo izbornog procesa i ispuniti građansku dužnost. U političkoj opciji koju ću podržati spoznala sam da se cene prave vrednosti, a da iza njih ne stoje obećanja, već jasni rezultati, što je umnogome doprinelo mojoj odluci da glasam na predstojećim izborima.

Da li mladi treba da se politički angažuju?

Mladi bi trebalo da budu bolje informisani i više zainteresovani za dešavanja na političkoj sceni. Koliko će ko biti politički aktivan je individualna odluka, ali je važno da mladi raspolažu elementarnim znanjem koje će ih uputiti u politička dešavanja, jer mladi su oni pred kojima je budućnost.

Đorđević kaže da veliki broj njih kao prve razloge za neizlazak na glasanje navodi da im se niko ne obraća, niti ko radi u opštem interesu. Smatra da se „stereotipizira kad se govori o mladima, jer je to jako heterogena kategorija- lakmus papir za položaj u kome je čitavo društvo i svi građani“. „Mi smo budućnost Srbije. Ne znam što smo mi manje bitni na izborima“, pita se jedan od ispitanika. Dominantni problemi sa kojima se mladi suočavaju su korupcija, urušen sistem vrednosti i obrazovanja, nezaposlenost.-Mladi ne žele ništa spektakularno i to što oni žele, a što im nedostaje, posledica je opšte isključenosti. Teško dolaze do posla, prepoznaju partije i zapošljavanje preko veza i poznanstava kao put i način da se lakše dođe do posla pre nego formalno i neformalno obrazovanje. To dovodi do nemogućnosti da imaju kvalitetan život, jer ne mogu da nađu kvalitetan posao, da se osamostale, rade „na crno“ izvan struke i zbog toga odlaze iz zemlje. To što se priča o tome i što je Srpska napredna stranka mlade stavila u fokus svojim izbornim sloganom znači da imamo društveni konsenzus da je mladima loše u ovom društvu i činjenica je da niko od političkih aktera to ne poriče, ali ostaje da sa reči pređu na dela i ponude nešto biračima. Dosadašnja analiza kampanje pokazuje da im se zapravo niko ne obraća ili im se obraća paušalno. Nude im bolju budućnost, tvrde da će poželeti da ostanu ovde, ali suštinski ne nude nikakva konkretna rešenja. Tu ne mislim samo na vladajuću stranku, već na sve koji učestvuju i bore se za glasove tih mladih ljudi- kaže generalni sekretar KOMS-a i dodaje da je poruka da su mladi budućnost vrlo opasna floskula, jer oni ne žele da čekaju budućnost u kojoj će da im se desi život. „Život se dešava ovde i sada i potrebna su im konketna rešenja i predlozi, što u velikoj meri utiče na to koliko će biti motivisani“, poručuje.

Uroš Rakić

Da li ćete glasati na predstojećim izborima?

Da, glasaću sigurno na predstojećim izborima, jer smatram da je to najveća moć naroda. Naravno, još jedan veliki razlog je to što želim svom snagom da se borim i izborim da naš grad ostane slobodan. Sloboda je preduslov za sve u životu.

Da li mladi treba da se politički angažuju?

Da, smatram da mladi treba u potpunosti da se uključe u društveni i politički život u gradu i državi, jer mi smo budućnost. Moramo da promenimo svest mladih ljudi. Njima se od malih nogu govori da je politika „blato“ i da u političare idu samo propalice i oni bez škole. To nije tačno, politika je prelepo zanimanje. Pravi političar se bori za dobrobit zajednice i svog naroda, a ne za ličnu korist. Zato nama mladima treba dati šansu da realizujemo svoje ideje kojih, verujem, ima mnogo. Takva prilika nam se svakodnevno plasira u našem gradu, samo je potrebno angažovati se bar malo i stvorićemo grad po meri mladih. Iz takve sredine, koja otkriva pun potencijal mladog čoveka.

 

Kao pozitivan navodi podatak da se prema analizama veliki broj mladih ljudi pojavio na izbornim listama. Ipak, podseća da u sadašnjem sazivu od 250 poslanika ima samo četiri osobe ispod 30 godina, što je zakonska starosna granica za mlade, iako oni prema poslednjoj proceni iz 2019. godine čine oko 17 posto stanovništva, te je jasno da nisu dovoljno zastupljeni u republičkom parlamentu.

Rešenje- više mladih u institucijama

-KOMS je od svih poltičkih aktera u ovoj kampanji očekivao da ponude konkretna rešenja i da na taj način i oni motivišu mlade. To nije samo pitanje glasa, već aktivne građanske participacije, da integrišu mlade u sistem i učine da oni požele da glasaju, jer im se neko obraća i kaže im: „Vidim da vam je teško i ovako ćemo rešiti taj problem“. Umesto toga imamo povremene zloupotrebe mladih koji pale baklje na zgradama. Javnosti je jasno da je to sve samo ne samoorganizovana grupa i to je zloupotreba mladih u političkoj kampanji. Zato smo uputili apel svim akterima da bave više temama od interesa mladih, a da ih manje zloupotrebljavaju u kampanji, jer se to jako često dešava- podvlači on.

Ivana Jakšić

Da li ćete glasati na predstojećim izborima?

Da, zato sto su našoj zemlji neophodne promene, a svaki glas je potreban i može da donese tu promenu.

Da li mladi treba da se politički angažuju?

Da, zato što promene podrazumevaju mlade, obrazovane, nove kadrove, koji će primeniti svoje znanje i donositi odluke na osnovu svog mišljenja i stava zasnovanog na sopstvenom sistemu vrednosti.

 

„Politički angažman je izbor pojedinca. Smatram da se treba angažovati, jer živimo u demokratskoj državi, a vladavine narodnih masa ne može biti ako ljudi biraju da budu apolitični“, smatra jedan ispitanik „Podrinskih“. Đorđević upozorava da ako mladih ljudi nema u institucijama, nigde suštinski ne dobijaju šansu, nema ih ni u politici.

-Jako malo je novih lica koja dobijaju šansu, a i kada je dobiju, nekako se forsira da nemaju tu slobodu da budu drugačiji, nego da moraju da budu replike svojih lidera i vođa. KOMS želi da veruje da su mladi integralni deo ovog društva. Kada bi se aktivnije uključili i kad bi na neki način pratili kampanju, možda bi proizveli i to da im se neko i obraća, da neko i ponudi neka rešenja. Želimo mlade ljude koji participiraju i imaju politički stav. Ne želimo mlade koje ne interesuje politika, jer mladi koje ne interesuje politika još više sebe tom odlukom isključuju. Na kraju dana, ti ljudi koji odlučuju o našim sudbinama su oni kojima dajemo podršku, ne samo kroz glas, nego kroz zauzimanje političkog stava. Zato je važno da mladi ljudi imaju politički stav i da traže nešto od onih koji se takmiče za njihovo poverenje. Vidimo da će verovatno u novom sazivu parlamenta procentualno prisustvo mladih biti veće nego u prethodnom sazivu, što je pohvalno, jer će ti mladi postati sastavni deo institucija. Opet, s druge strane, ukoliko budu učestvovali u onome kako nam sada izgleda parlament, teško da će samo to popraviti njihov položaj- zaključuje Đorđević.

U prilog tome i odgovor jednog ispitanika: „Isto će nam biti dok se u stranku učlanjuješ zbog posla, a ne uverenja“.

Prema zvaničnim podacima, u birački spisak na teritoriji grada po osnovu sticanja punoletstva od januara do 18. maja ove godine upisano je 492 lica, a od 19. maja do 21. juna, dana izbora, pravo upisa u birački spisak ima još 162 osobe.

Dragana Dimitrijević

Tekst je nastao u okviru projekta Poslovnog udruženja Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“ i Instituta za medije i različitosti- Zapadni Balkan