Srpska radikalna stranka najviše mislila o poljoprivredi
Mi u SRS-u smatramo da je propadanje srpske poljoprivrede počelo još 2000. godine. Do toga je došlo da bi strani kapitalisti mogli da kupuju našu zemlju po bagatelnim cenama, da bi mogli da uvoze robu i da bi multinacionalne kompanije ugušile male individualne proizvođače. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je katastrofalan i utiče na propadanje srpske poljoprivrede. Taj sporazum podrazumeva uvoz skoro 80 robe iz EU, bez carine. To znači da naš poljoprivredni proizvođač, čije su subvencije sa 12 spale na četiri hiljade i koje se daju u dva dela, ne može da izdrži tu nelojalnu konkurenciju. Zbog toga se SRS zalaže da se ukine SSP i da se svi republički fondovi stave u funkciju razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije. U tom smislu, neophodno je inicirati proširenje aktivnosti republičkih fondova na sektor primarne poljoprivrede gde su uslovi mnogo bolji i korisniji od sredstava koje banke daju. To je jedini put da se naša poljoprivreda oporavi, a sa oporavkom naše poljoprivrede stvoriće se uslovi da omladina ostane na selu. Poltičari su do sada poljoprivredu koristili samo u predizbornim kampanjama i obilazili poljoprivredna gazdinstva samo pred izbore. Mazili su telad i krave, a da nisu ni razlikovali šta je jedno, a šta drugo. Po završetku kampanje su odlazili i više se nikad nisu ni vraćali na selo. Srpska radikalna stranka je uvek najviše mislila o poljoprivredi, jer je to najvažnija i najveća razvojna grana Srbije. Srpska poljoprivreda je pre i posle rata imala značajnu ulogu i održavala Srbiju u životu. Naravno, sve je to povezano sa ekonomijom. Kako će omladina da ostane u selu kad nema osnovne uslove za život? Nemaju ni domove kulture. Imamo fakultetski obrazovane mlade ljude koji napuštaju selo, jer tu nemaju šta da rade. Sela ostaju pusta, mnogo je neoženjenih momaka jer niko neće u selo, od tog rada ne može da se živi. Cene svinja su sada od 100-105 dinara, što je ispod svakog nivoa. Da bi jedno domaćinstvo moglo da se bavi svinjarstvom, ta cena ne sme da bude ispod 150-180 dinara. SRS će se boriti da se osnuju zadruge, da se samim tim grupišu ti proizvodi kako bi se lakše prodali na svetskom tržištu. Samim tim moramo znati i cene poljoprivrednih proizvoda. Kako seljak da ulaže kad ne zna kolika je cena? Onda tu dolaze hladnjačari koji uzimaju sav profit, a seljaku ostaje najmanje. Kako će on da napreduje? Traktori su nam stari po 35 godina, kombajni po 20 godina. Kad mi dođemo na vlast, znaće se cene poljoprivrednih proizvoda pre početka setve, pre početka prodaje voćarskih proizvoda u voćarstvu. Država će morati da garantuje jednu cenu. Država sad ne garantuje nijednu cenu. Porez na izvoz u Rusiju plaćamo samo jedan posto, a plaćamo izvoz u EU, dok oni uvoze kod nas za džabe. SRS je jedina ostala verna tome da se treba približiti Ruskoj federaciji.
