Čest stereotip o mladima jeste da ne čitaju knjige i da su one u savremeno doba za nas prevaziđene. Mladi će radije „skrolovati” po Tiktoku ili Instagramu, gledati Jutjub i serije ili igrati igrice nego čitati. Mi smo zbog toga „propale generacije koje nikada neće steći prave vrednosti, proširiti vokabular i imati znanje o klasicima književnosti” ili barem takve stvari čujemo od odraslih. Međutim, da li je zaista tako?
Radi odgovora na ovo pitanje, sproveden je mali upitnik* o čitalačkim navikama mladih sa 64 odgovora. Za početak, 90,6 odsto mladih je reklo da voli da čita. Čitanje je navika koja se gradi i deca koja su volela knjige od malih nogu će verovatnije nastaviti da ih čitaju i dalje tokom života. Naravno, moguće je zavoleti ovu naviku i kasnije i mnogi zavole knjige tokom srednje škole kada krenu više da se interesuju.
Najčitaniji žanrovi su popularna psihologija, fantastika, istorijski i ljubavni romani, kao i klasici. Žanrova postoji mnogo i predivno je eksperimentisati i naći ono što nam najviše odgovara. Neki misle da ne vole da čitaju, a zapravo nisu našli adekvatne žanrove, pisce i stilove pisanja. Za svakog postoji po nešto. Takođe, čitanje na stranim jezicima je jako korisno za njihovo bolje razumevanje i učenje reči i izraza.
Koliko često stižemo da čitamo tokom školske godine/semestra?
Na ovo pitanje je skoro svaka peta mlada osoba odgovorila da čita stalno, 45 odsto da stiže ponekada (jedna knjiga mesečno) i 36 odsto ne stiže da čita. Od toga većina srednjoškolaca čita i lektire i ono što voli pored, a deo čita samo ono što voli. Veliki problem jeste što su nam lektire predstavljene ne samo kao obaveza, već ih ima puno i zaista ponekad umeju da predstavljaju veliko opterećenje jer zahtevaju dosta pažnje i eventualno pisanje beleški zbog analize i ocenjivanja. Zato mnoge sjajne knjige ostaju nezavršene ili omrznute. A opet, čitanje lektira zahteva zapostavljanje ostalih stvari koje nam se čitaju i to mesecima.
Audio i elektronske knjige su sve popularnije zbog njihove praktičnosti. Recimo, kada smo u autobusu ili kolima možemo da slušamo knjigu umesto da moramo da je držimo dok čitamo. Za one kojima to odgovara i koji mogu da održe koncentraciju je odlična stvar. Podsećaju na podkaste po svojoj formi, koji su takođe veoma popularni. Veoma je važno da postoje zbog ljudi kojima drugi način čitanja nije dostupan.
Sa druge strane elektronske knjige su rešenje za knjigoljupce da ne moraju da kupuju/ pozajmljuju/ naručuju svaku knjigu koju bi čitali već čitaju na uređaju. Jedan od poznatijih je Kindle. Elektronske knjige su odlične i za studente i učenje.
Ove dve forme su jako praktične i korisne, mada mnogi smatraju da ništa ne može da zameni osećaj čitanja knjige u fizičkoj formi, uz kafu ili čaj, bez ikakvih uređaja. Najviše mladih upravo tako voli da čita. Po rezultatima ankete, 70 odsto mladih ne sluša audio knjige, a malo više od polovine ne čita elektronske. To pokazuje veću popularnost e-knjiga u odnosu na audio izdanja.
Društvene mreže i Booktok
Društvene mreže poput Tiktoka i Instagrama se takmiče za našu pažnju i podstiču pravljenje kratkih formi sadržaja kako bi nam održali koncentraciju i kako ne bismo razmišljali o tome koliko vremena smo proveli gledajući u telefon. Ali to nikako ne znači da su knjige zapostavljene. Da, ako bismo manje gledali u telefon, stigli bismo više da čitamo. Međutim, jedno ne isključuje drugo.
Booktok, deo Tiktoka koji se bavi knjigama, gde mladi dele utiske o pročitanim knjigama i preporuke je upravo primer da ne postoje dve krajnosti – neko ko je na mrežama i neko ko čita, već su veoma povezane. Korisno je što promovišu i knjige koji su baš za tinejdž uzrast kojih do pre nekoliko godina nije bilo toliko na tržištu. Na ovaj način se daje podsticaj i motivacija za čitanje.
Za kraj, to da mladi ne čitaju jeste samo još jedna od predrasuda. Čitanje će uvek biti popularno i neće postojati stvar koja će moći da iskoreni nešto što postoji toliko dugo i u čemu ljudi uživaju. Definitivno je teže naći vremena za čitanje jer živimo brzim načinom života, ali čar i vrednost knjiga nisu nepoznata stvar, većina ih prepoznaje i bira da uživa i uči o životu u njima.
* Upitnik je sprovođen za potrebe teksta i ne predstavlja reprezentativan uzorak.
Autorka teksta: Milica Babić