Klub mladih Kulturnog centra „Naš kreativni svemir“ počeo je sa radom u junu 2021. godine sa ciljem da se njihov grupni i indivudalni rad iskaže kroz različite vidove aktivnosti. U ovih skoro godinu dana rada proistekle su mnoge sjajne ideje a poslednja među njima bila je predstava “Tabula raza – priče dece sa margine“ koja je odigrana u, do poslednjeg mesta punoj, sali Šabačkog pozorišta na sceni „Ljubiša Jovanović.“ Predstava govori o četiri mlade devojke, adolescentkinje koje su smeštene u popravni dom zbog različitih krivičnih dela koje su počinile u prošlosti dok Tijana Iskić, Nađa Gajić, Nađa Ignjatović, Ljiljana Đurović, Dušan Pavlović, Iva Tadić, Ivona Čađanović, Vuk Matić i Mirko Stjepanović čine glumačku podelu a Iskić je autorka scenarija.
„Tabula raza – priče dece sa margine“ ima prilično tešku priču, odakle je potekla inspiracija za scenario?
Tijana Iskić: “Priča je došla vrlo spontano i jedino što sam znala jeste da sam želela da predstavim te probleme sa kojima se mladi susreću i škola mi je bila nekako previše jednostavno mesto za pozicioniranje radnje pa sam se onda setila popravnog doma. Inspiraciju sam najviše uzimala iz okruženja i okoline ali sam se trudila i da se informišem o tome kako funkcioniše popravni dom i da istražim što više o tim problemima koje smo prikazali kako bi sve bilo što tačnije i uverljivije.”
Na predstavi se radilo 7 meseci, u septembru su počele pripreme a za sam scenario bilo je potrebno 2 meseca ali je tokom rada scenario menjan i dopunjen. Lik komičnog mladića Neše je umetnut kada je scenario bio napisan jer je falilo vedrine koja bi razbila težinu priče dok je još jedan ženski lik bio u planu. U realizaciji je neizmeran značaj imala Branka Todorović, urednica tribinskog i recitatorskog programa Kulturnog centra, koja je bila tu da podrži i posavetuje kao i da isprati svaku probu a bilo je i usmeravanja glumačke ekipe kada opadne fokus i energija te smo joj beskrajno zahvalni na ljubavi. Probe su se održavale u Kulturnom centru a svaka je bila drugačija od prethodne jer su dodavane improvizacije kao i na samoj premijeri.
Koliko je bilo zahtevno uskladiti školu, pripremu predstave, slobodno vreme i druge aktivnosti?
Tijana Iskić: ”Meni je bilo poprilično zahtevno da uklopim ostale obaveze sa predstavom jer sam četvrta godina i onda moram da spremam i prijemni ali jednostavno, kad se nešto voli onda se za to i nađe vreme.”
Nađa Gajić: “Nikome nije bio preveliki problem zato što su nam probe uglavnom bile u večernjim satima tako da smo mogli svi da se posvetimo u potpunosti jer nismo odsustvovali sa nastave i nekoliko dana pred premijeru profesori su imali dosta razumevanja tako da smo imali punu podršku od njih i mislim da smo na probe dolazili sa uživanjem i ljubavlju prema tome što smo stvarali tako da nije predstavljao teret i nije nam teško palo a i sve je išlo glatko što se tiče realizacije.”
Recite nešto o svojim ulogama koje tumačite, kako bi ih opisale, u kojoj meri su slične vama i/ili različite i zašto?
Tijana Iskić: “Maša je devojka koja je prošla kroz dosta teških situacija za svoje godine kao i ostali karakteri u predstavi. Za mene je ona borbena i hrabra, smatram da ja nisam dovoljno hrabra, bar ne kao ona te bih to od nje mogla da naučim. Maša se uvek trudi da uradi pravu stvar i teži ka tome da bude dobra osoba a po tome smo slične.”
Nađa Gajić: “Ines je jedan jako zanimljiv lik, meni je bilo zanimljivo da je kreiram jer mislim da je ona najviše i sazrela u domu i zahtevna je za komunikaciju sa drugim ljudima, ima svoj gard jer je u prošlosti sve dobijala na “zlatnom tanjiru”, došlo je do prekida tog idealnog života gde je smeštena u dom, roditelji su je napustili tako da njena sjajna budućnost koju je zamišljala nije se desila i imala je realnost odnosno dom te je imala gard prema ljudima i osećaj da je bolja koji je doveo do velikih problema i nakon što se suočila sa njima počela je da menja sebe. Bilo mi je drago što sam je igrala i što sam mogla da oslikam nešto drugačije i suprotno od mene a sa druge strane, Ines ima saosećanja sa drugim ljudima koliko god da to nije pokazivala u prvoj polovini predstave. Zanimljivo je bilo igrati hladnog lika.”
Trema pred predstavu bila je ogromna ali na pozitivan način posebno jer se tražilo mesto više u pozorištu a utisci su odlični te je na kraju bilo i suza i kod publike i kod glumaca. Reakcije su pozitivne a pohvale su pristizale i za scenario i za glumu.
Tijana Iskić: “Ja bih, iskreno, volela da se profesionalno bavim glumom i da to bude moje buduće zanimanje. Nadam se da će se to ostvariti ali nikad se ne zna.”
Poruka predstave je?
Tijana Iskić: “Glavna poruka jeste da uvek ima nade za svakoga i da je važno da jedini druge razumemo i prihvatimo jer toga fali među ljudima, te topline a mislim da nam to treba da bismo bili bolji ljudi i da bi nam budućnost bila lepša.”
Namera predstave jeste da je vide i mladi van Šapca te stižu pozivi za gostovanja i van Šabačkog teatra.
A.Giner