Autor: Vini Kamau
Dana 28. septembra svet obeležava i Svetski dan vesti i Međunarodni dan univerzalnog pristupa informacijama. Za mnoge afričke zemlje, ovi dani su oduvek donosili nadu, ali poslednjih godina postali su podsećanje na zabrinjavajući trend.
Kada događaji postanu politički osetljivi ili društveno napeti, vlade ponekad reaguju tako što gase internet ili utišavaju emitere, odsecanjem publike od informacija – upravo u trenutku kada je potreba javnosti za njima najveća.
Dezinformacije i manipulacije bujaju na društvenim mrežama poput TikTok Live-a, koje su za mnoge postale alternativni izvor „istine“.
U Keniji, 25. juna 2025. godine, Agencija za komunikacije (CA) naložila je svim medijskim kućama da prestanu sa prenosom uživo protesta koje predvodi generacija Z, uz upozorenje da će im, u slučaju nepoštovanja, biti ugašeni signali. Izveštaji i široko rasprostranjene slike na društvenim mrežama pokazali su da je osoblje CA deaktiviralo besplatne TV signale i ugasilo predajnike NTV i KTN.
Ovaj potez je ućutkao izveštavanje u realnom vremenu i javnu raspravu tokom ključnog trenutka u demokratskom životu nacije.
Slično se dogodilo u Malaviju, gde su tokom protesta internet prekidi ograničili protok informacija, smanjili pristup građana pouzdanim izvorima i onemogućili novinarima slobodno izveštavanje.
Ova gašenja ne samo da blokiraju pristup činjenicama, već i otvaraju prostor za širenje glasina i lažnih informacija, jer se ljudi okreću nepouzdanim izvorima u nedostatku proverenih vesti.
Osnovno pravo da se zna, često nazvano pravom na informacije ili slobodom informisanja, temelj je demokratskih društava i univerzalno ljudsko pravo. Ono osnažuje građane da pristupe informacijama kojima raspolažu javne institucije, podstiče transparentnost, odgovornost i učešće u upravljanju. Međutim, stvarnost u Africi oštro se razlikuje od globalnih normi.
Prema izveštaju Afrobarometra, samo 55% afričkog stanovništva živi u zemljama sa zakonima o pristupu informacijama, dok je globalni prosek 91%. Organizacija „Eye on Global Transparency“ navodi da samo 29 od 55 nacija na kontinentu, uključujući zemlje MENA regiona, ima takve zakone.
Ova neravnoteža ima duboke posledice. Tamo gde zakoni ne postoje ili se slabo primenjuju, građanima je često uskraćena mogućnost da preispituju postupke vlade, razumeju odluke i pozivaju svoje lidere na odgovornost.
Nedostatak transparentnosti može da podstakne korupciju, omete dobro upravljanje i oslabi razvoj snažnog civilnog društva. Takođe ograničava mogućnost novinara, istraživača i organizacija civilnog društva da obavljaju svoj posao, umanjujući njihov kapacitet da informišu javnost i zagovaraju promene.
Borba za univerzalni pristup informacijama u Africi prevazilazi pravni okvir – to je borba za samu suštinu demokratskih principa, zaštitu osnovnih ljudskih prava i ubrzanje društveno-ekonomskog razvoja kontinenta. U svetu koji je sve povezaniji, gde su informacije moć i pokretač razvoja, ograničavanje ili uskraćivanje pristupa internetu i drugim komunikacionim kanalima ima dalekosežne posledice koje podrivaju te temelje.
Zalaganje za univerzalni pristup informacijama u Africi sveobuhvatan je poduhvat koji obuhvata pravne okvire, zaštitu sloboda i podsticanje ekonomskog i društvenog napretka. To znači osnaživanje pojedinaca, jačanje institucija i obezbeđivanje da kontinent u potpunosti iskoristi svoj potencijal u 21. veku.
Gašenja interneta i medija ućutkuju i građane i novinare. Bez konekcije ili pristupa emiterima, reporteri ne mogu da provere činjenice, podele informacije ili dođu do publike.
Obični ljudi ne mogu da pristupe pouzdanim izvorima niti da podele ono čemu svedoče.
Gašenja hrane dezinformacije. Kada zvanični kanali utihnu, glasine i laži cvetaju, izazivajući konfuziju, strah, pa čak i nasilje.
Scenario gašenja sve se više širi. Od blokiranja društvenih mreža, preko potpunog prekida mobilnih podataka, do utišavanja emitera – ove taktike se često pravdaju „bezbednosnim merama“. Ali one se zapravo često koriste da bi se prikrile izborne nepravilnosti, policijsko nasilje ili politički nemiri.
Novi izveštaj organizacije Access Now i koalicije #KeepItOn pod nazivom „Ohrabreni počinioci, ugrožene zajednice: gašenja interneta u 2024.“ beleži rekordnih 296 prekida interneta u 54 zemlje tokom 2024. godine. Afrika je tada zabeležila najveći broj gašenja u jednoj godini – 21 incident u 15 zemalja.
U trenucima dubokih potresa, uloga novinarstva prevazilazi puko izveštavanje – ono postaje neophodna spasonosna veza, povezujući zajednice sa vitalnim informacijama i držeći moć odgovornom.
Kada se vlade odluče na drastične mere blokiranja komunikacionih kanala, one ne samo da uguše neslaganje, već prekidaju i ovu ključnu vezu, gurajući građane u vakuum nesigurnosti i dezinformacija.
Ipak, čak i suočeni sa represijom, hrabri novinari, vođeni nepokolebljivom posvećenošću istini, pronalaze alternativne puteve da izveštavaju i osiguraju da zajednice ostanu povezane sa pouzdanim informacijama.
Da bismo se efikasno suprotstavili ovim alarmantnim trendovima gašenja interneta i blokade komunikacija, potreban je jedinstven front. Međunarodna tela, sa svojim diplomatskim uticajem i mandatom za ljudska prava, moraju tesno sarađivati sa medijskim organizacijama, koje razumeju složene dinamike širenja informacija, i tehnološkim kompanijama, čuvarima same infrastrukture koja se zloupotrebljava.
Zajedno možemo izvršiti snažan pritisak na vlade da prekinu sa ovim destruktivnim praksama i osiguramo da ljudi ostanu povezani sa pouzdanim izvorima vesti. Jer kada internet utihne ili se emiteri ućutkaju, prostor za odgovornost nestaje, ostavljajući dezinformacije da bujaju nekontrolisano i stavljajući populaciju u ranjiv položaj za manipulaciju i eksploataciju. Slobodan protok informacija nije luksuz – to je nužnost za pravedan i jednak svet.
Vini Kamau je urednica i data novinarka iz Kenije.