Humoreskica
Šerif je zaista hrabar čovek. Najhrabriji, otkako se hrabrost u okrugu ceni. Hrabriji je, nego što je bio najbolji student na pravnom. On čak sme da sedne u auto i da ode do Gornjih Nedeljica, do Draginca, do Brezjaka, Stupnice i ostalih sela u Jadru, koje je već prodao Rio Tintu. A, ko bi ga uopšte i dirao. Pa, kad je toliko hrabar, što ne ode u Šrtpce, Prizren ili Kosovo Polje, gde se prsi da je i njihov predsednik. I dok se on junači po Jadru, „šačica“ demonstranata je blokirala okrug u znak protesta zbog svega što čini „svojim građanima“. Okupio je ono malo neukog naroda u Nedeljicama u crkvi, koja je by the way zabranila lokalnim meštanima bilo kakvo okupljanje u porti crkve, koju oni izdržavaju i u kojoj se mole pravom bogu. Ovaj drugi, koji se predstavlja iznad svevišnjeg došao je da ih „kao boga moli“ da prihvate iskopavanje litijuma, jer će on doneti blagostanje okrugu /a naročito njegovoj partiji bratiji/. Isto toliko će seljaci od litijuma imati koristi, kao crnci u Južnoafričkoj Republici od iskopavanja dijamanata. Pisao je šerif zahteve uznemirenih meštana i obećavao im ispunjenje svih želja, mada je njihova jedina, a ona glasi „Marš Rio Tinto sa Drine!“ Zbog toga je na Gazeli i kod SC bilo po oceni /dez/informera 20 ljudi, a po proceni slučajnih prolaznika, bar dvadeset, ali hiljada, nezadovoljnih građana. I dok je okrug, na čelu sa prestonicom goreo, šerif se češljao u Gornjim Nedeljicama. Češanje mu tek predstoji.
Rade Đergović
