Rijaliti Srbija
Zbog političke korektnosti koja nam iz dana u dan izlazi na uši gornji naslov glasi kako je napisano a nekorektan ali zato tačniji bi bio (i jeste): Magarci u ministarskim foteljama. Ne prođe ni pola godine plus dva meseca od prolećnih parlamentarnih izbora u zemlji Srbiji na kojima je crveno-crna koalicija (SPS-SNS) dobila većinu za formiranje Vlade a ista će se popuniti ovih jesenjih dana sa čak 28 (i slovima: dvadeset osam) ministarstava što je više od broja ministara u vladama Nemačke i Švajcarske zajedno. Mašala! Ko ostaje, ko odlazi, ko nov(a) dolazi i šta nama građanima i građankama to znači na ovu skupoću? Baš ništa drugarice i drugovi, dame i gospodo, radnici, seljaci i poštena inteligencijo. Onaj koji o svemu i svačemu odlučuje, Naš Predsednik, će i dalje voditi glavnu reč u ovoj farsi koju živimo a likovi koji će obući ministarska odela samo će statirati (doduše uz pristojnu apanažu i dodatne povlastice) kao i svi mi ostali, dobri i loši, pametni i glupi, Srbi i oni koji to još uvek nisu, podanici i slobodni umetnici, bake, deke i unuci, putinoljupci, jugonostalgičari, svi, svi, svi…
Da prave magarce uguraju u Nemanjinu 11, u kabinete gde je toplo i udobno a bez obaveze da se nešto ozbiljno radi (o odgovornosti tek ne može biti reči) bolje bi izgledala ta slika iza ogledala od ovog što nam se sprema. Dakle, da vidimo koga to imamo u ovom izvlačenju, ko to neće ostaviti nikakav trag za sobom kao ni prethodni magarci, pardon ministri, koga je Aca Srbin namirio, podmitio, ucenio, kome se nada da će ga prijatno a ko neprijatno iznenaditi? Ana poluusmena Brnabić ostaje na mestu čeonog fikusa kao i dosada. Takođe, i ministar finansija, plagijator i rušitelj Savamale (uz pomoć Belivuka i družine) Siniša Mali zadržava poziciju lisice koja čuva kokošinjac.
Maja preletačica Gojković će i dalje biti ministrica kulture (ovog puta bez informisanja), a Branko Ružić, potpredsednik SPS-a, ministar prosvete jer to očito niko od nepismenih naprednjaka nije hteo a ni smeo da prihvati ali zato je Tomislav Momirović, premešni Toma Mona, prekomandovan u jedinicu za unutrašnju i spoljnu trgovinu (ima sve potrebne kvalifikacije: zna da broji do sto i dobro puca penale) a kovidna Darija Kisić biće ovog puta zadužena za porodicu, demografiju i slikanje za naslovnice tabloida u manjem obimu nego u prethodnom periodu; Nikola Selaković je sa krova (diplomatija) prebačen u podrum tj. u ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka pitanja i sviranje u diple, Milošu Vučeviću, dosadašnjem gradonačelniku Novog Sada, uvalili su Ministarstvo odbrane kao odskočnu dasku u daljem napredovanju u naprednjačkoj armiji a legendarnom Bati Gašiću, keramičaru koji onoliko voli novinarke koje lako kleknu, dopalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (policije). Nenadjebivi Ivica, mali od palube Slobe M., Dačić biće ponovo ministar inostranih dela (kako se nekada govorilo) iliti šef diplomatije a uz to i potpredsednik Vlade i koordinator svih službi bezbednosti. Mali – debeli bi verovatno, uz bubašvabe, preživeo čak i neku, eventualnu, buduću nuklearnu katastrofu sve sa Palmom na leđima, samo da je na vlasti. Ministarstvo informisanja je odvojeno od kulture i pripojeno telekomunikacijama a kandidat za ministra je pronađen u zadnji čas (gde je navatan još uvek nije poznato).
Nova lica u Nemanjinoj 11 su, između ostalih, Rade Basta kandidat za ministra privrede, čovek sa impresivnom biografijom: nastavnik fizičlog vaspitanja, bivši policajac i kik bokser (niđe veze sa privredom što će reći kandidat kakav se samo poželeti može), Dubravka Negre biće buduća ministrica rudarstva i energetike (poseduje regularne diplome respektabilnih fakulteta, na visokoj je poziciji u značajnoj banci, što je samo po sebi sumnjivo – šta ona radi u ovoj i ovakvoj, Vučićevoj vladi) kao i Tanja Miščević koja će voditi Ministarstvo za evropske integracije – prekvalifikovana je za taj posao a nije ni „crna“ ni „crvena“ i kao šlag na tortu stiže Goran ni majka ga ne voli Vesić, večiti zamenik, ovog puta u ulozi budućeg ministra u resoru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture! Pošto se dokazao svojim prethodnim radom i zalaganjem u potpunom uništenju svega vrednog u glavnom gradu dobio je priliku da to isto uradi i u celoj Srbiji.
Najzanimljiviji su ipak oni likovi koji su ovog puta ispali sa vrteške koju AV besomučno vrti li vrti dok nam se svima dobrano ne zavrti u glavi a to su u prvom redu Aleksandar Vulin(i), ruski špijun(i) u srpskoj vladi, Zorana Mihajlović, američki špijun(ka) u toj istoj vladi, Nebojša Stefanović, vernik, grešnik, otpadnik, Lončar, kodno ime dr Smrt, Jadranka Joksimović, bivša ministarka za evropske integracije, je sa gnušanjem odbila novi zadatak, ljuta što je sklonjena iz resora gde se odomaćila i gde joj je bilo baš lepo, ona je godinama praktično boravila u „Evropi“. I još neki kao što su Nedimović, Čomić, Udovičić, Dmitrović…
I eto, na ta imena i prezimena, i još neka ovde nepomenuta, smo čekali osam jebenih meseci i imali Vladu u tehničkom mandatu dok su sve moguće i nemoguće krize poput cunamija udarale na ceo svet pa i na naše malo ostrvo e da bi Naš Predsednik dobio na vremenu da donese odluke koje moraju biti donete (doteralo cara do duvara) a koje mu se nimalo neće svideti kao ni pučanstvu, čak šta više ima da boli i to mnogo i bez anestezije, na srpskom se to kaže in vivo, iako Vučić preferira čuvenu latinsku izreku in vino veritas. Voli čovek vino i Putina voli radikalno ali, jebi ga, pritisci sa svih strana a naročito od EU i SAD su toliki da i takva veličina, ljudska gromada i heroj, može da pukne. I pući će, pre ili kasnije. Kao i ovaj mehur od sapunice koji je On sa svojom mafijaškom ekipom stvorio i u šta je državu i društvo pretvorio a zarad neograničene vlasti, ličnih interesa i materijalne koristi. Prvih sto dana ove i ovakve Vlade mogu da joj budu i poslednji. Novi izbori su već u pripremi.
Piše: Dragan Karalazić