LOŠA VEST U SRED ZNAČAJNOG FESTIVALA
Ministarstvo kulture i informisanja nije podržalo jedan od najkvalitetnijih pozorišnih festivala u zemlji POZORIŠNO PROLEĆE, koji je upravo u toku i održava se u izuzetnoj teatarskoj atmosferi u Šapcu. Iz Ministarstva stižu glasovi da je festival relativno nov i da njegov koncept nije precizno definisan. A to što je visokog kvaliteta i već izborenog najvišeg statusa u teatarskom svetu uopšte nije bitno, što znači da Ministarstvo kulture ne podržava kvalitet.
Inače, festival POZORIŠNO PROLEĆE je nastavljač velikog jugoslovenskog festivala “Ljubiša Jovanović“ nastalog 1970 godine, podržanog od tadašnjeg Ministarstva kulture, tako da se nikako ne može govoriti o tome da je to apsolutno nov festival i da zbog toga ne zaslužuje pažnju Ministarstva, bez obzira na diskontinuitet koji postoji.
Kad je koncept festivala u pitanju, nadležna komisija Ministarstva ili ne raspolaže pravim informacijama, što je zaprepašćujuće, ili svesno smeće sa uma da ovaj festival ima vrlo jednostavan i kristalno čist koncept: na njemu se predstavljaju i takmiče najbolje predstave pozorišta u Srbiji nastale u prethodnoj godini. To je jedini festival koji se bavi vrhunskom produkcijom u srpskim pozorištima i precizno je pozicioniran između Sterijinog pozorja i festivala Bez prevoda koji se održava u Užicu. Ova tri festivala, zajedno, kao lepeza, pokrivaju na različite načine produkciju pozorišta u Srbiji i okruženju i trebalo bi da budu festivalski vrh svake godine.
Još jedna razlika u odnosu na ostale vrhunske festivale u zemlji je to što produkciju ocenjuje i vrednosne sudove daje žiri iz inostranstva. To omogućava nov, interesantan i manje pristrasan pogled na našu teatarsku stvarnost. Pored ogromnog interesovanja šabačke i publike iz celog regiona, festival je zavredeo i pažnju teatarskih poslenika iz inostranstva koji na jednom mestu žele da vide vrh produkcije srpskih pozorišta. Gosti festivala su došli iz Moskve (Rusija), Litvanije, Bugarske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Rumunije…
U okviru devet dana festivala, osim sedam takmičarskih predstava na repertoaru je još petnaestak pratećih programa: gostujuće predstave iz inostranstva, ponoćni programi na Maloj sceni Branivoj Đorđević, javno čitanje najboljih tekstova sa ovogodišnjeg Konkursa Sterijinog pozorja za najbolju dramu, promocije knjiga i časopisa, izložbe…
Ovaj festival su od samog početka prepoznali, u njega poverovali i sa radošću prihvatili učešće na bilo koji način značajni teatarski stvaraoci: Dušan Kovačević, Mira Banjac, Egon Savin, Nikita Milivojević, Jagoš Marković, Kokan Mladenović, Gorčin Stojanović, Nebojša Bradić, Snežana Trišić, Voja Brajović, Svetislav Basara, Vesna Popović, Maja Mirković, Željko Hubač, Miroslav Radonjić, Svetislav Jovanov, Milivoje Mlađenović… i ogromna armija najboljih srpskih glumaca, jer su nagrade na ovom festivalu od početka bile prestižne. Jedino komisija Ministarstva kulture nije ništa prepoznala. Da li ne ume da prepozna, ili su neki drugi razlozi u pitanju ne znamo, ali ako u ovoj zemlji želimo da imamo ozbiljan festival najboljih predstava, onda to Ministarstvo mora da prepozna i da podrži.
Ili, Ministarstvo ne podržava kvalitet, već nešto drugo.
Šta je to drugo?
Zoran Karajić
