Dve godine od nasilja na šabačkom mostu
Na dvogodišnjicu od nasilja prema građanima na šabačkom mostu, u ponedeljak je ispred Stare robne kuće, održan protesni ali i preizborni miting kome je prisustovalo nekoliko stotina građana. Voditelj Smiljan Banjac podsetio je na stradanja i herojstvo Šapčana, ali da su sadašnji vlastodršci gori od okupatora.
Upitao je šta će biti kada izgube vlast, da li će moći mirno da prođu gradom. Šabac je bio primer za Srbiju kad su pravi ljudi na pravom mestu, a takav je Nebojša Zelenović, nosilac liste „Šabac protiv nasilja“.
Zelenović je pozvao okupljene građane da se zajedno bore protiv nasilja koje je prisutno na svakom koraku. Ne sme se nikad zaboraviti ni kukavičko ponašanje policajaca koji su se povukli pred batinašima i kriminalcima. A upravo vinovnici tog zla su nagrađeni, na primer, Nebojša Stojićević Jarin, koji je vozio bager na goloruke građane, sada je direktor u JP „Infrastruktura“, i zato asfaltira puteve po četiri puta većoj ceni od tržišne. Niko od njih nije procesurian iako su podnete brojne krivične prijave sa dokazima. Na ovim izborim želimo da pobedimo zlo, želimo pravdu i povratak institucija, a da njih oteramo u istoriju, rekao je Zelenović.
Tamara Mićić, prosvetna radnica, te subote, 27. novembra, bila je na šabačkom mostu sa dve svoje ćerke protestujući protiv Rio Tinta.
Nikome nismo smetale, istakla je Tamara Mićić, ali su se onda ustremile horde naprednjaka iz službenih autmobila, sa batinama i čekićima. To nije moglo da se vidi na televizijama niti je šira javnost o tome obaveštena. Uspeli smo da oteramo Rio Tinto, a sada moramo i ove zlotvore koji su nam ukrali Srbiju. Sada je jasno da ako želimo nešto da promenimo onda moramo da učestvujemo na izborima i ukažemo poverenje odgovornima.
Pokazalo se da su hrabri ljudi ustali protiv tog nasilja, i da su se protesti proširili Srbijom. Naš zadatak je da očistimo Srbiju od kriminala, korupcije i nasilja, i da ona bude dobro mesto za život, rekao je Miketić.
Ljupka Stanković, pravnik iz organizacije „Mame Šapca“, ukazala je da su Srbija, a najviše Smederevo, Bor, kao i Šabac crne tačke Evrope po ekološkom zagađenju.
Pokazalo se da institucije ne brane građane a štite trovače. Dužnost nam je da se izborimo da institucije rade svoj posao u interesu svih građana.
Srđan Milivojević je istakao da ljudi u Srbiji nisu gladni parizera već slobode.
Krila slobode su zamahnuta, olovka postaje mač kojom se odvaja dobro od zlog, pošteno od nepoštenog. Mi smo svetlo, a oni su tama! A svi oni koji su uveliko krali imaju da robijaju i to ukradeno biće vaćeno narodu. Govor je završio podsećanjeme na stihove iz pesme „Boj na Mišaru“: „… Srbija se umiriti ne može!“.
D.E.