Evo, prolazi oktobar, za koji kažemo da je „mesec solidarnosti sa starima“. Međutim, ta solidarnost je uglavo fiktivna i, kako stvari stoje, služi samo da bi političari imali priliku da se dodatno slikaju i figurativno pokažu kako im je do starijih sugrađana stalo!? Kao do lanjskog snega!
Partijsko zapošljavanje i postavljanje nestručnog, ali poslušnog i odanog, kadra na odgovorna radna mesta samo dodatno komplikuje stvar. Ali koga je to briga? Sve ono što je od partije dobijeno na upravljanje smatra se kao „plen“ i vlasništvo pa se tako prema tome i ophodi. Bahato!
A da je to tako na svojoj koži najviše su osetili korisnici Gerontološkog centra koji će malo toga lepog, u oktobru, imati za sećanje.
Neverovatno je koliko VD direktorka nema saosećanja sa tim, moram da kažem, „nesrećnim“ ljudima koji su dopali njoj na milost i nemilost. Uglavno na nemilost!
O tome sam mnogo već pisao i ne bi sada da trošim reči ali ne mogu da prećutim na vapaje srodnika ali i samih korisnika koji preživljavaju stravičnu „torturu“, i fizičku i psihičku, i to za svoj veliki novac kojim plaćaju smeštaj i boravak u Domu.
Ovih dana je Gerontološki centar obeležio značajan jubilej svog postojanja. Svaka čast, čestitam! I, umesto da to „obeležavanje“ bude na radost korisnika samo im je donelo bedu, nevolju i poniženje.
Naime, toga dana kada je organizovana „velika proslava“ na koju su bili pozvani svi gradski i partijski „velikodostojnici“, mada po fotografijama sa društvenih mreža malo ko se „proslavi“ odazvao iako je njima u čast bilo spremljeno mnogo toga „dobrog“: i ića, i pića, i zabave!
Ali, kako nam javljaju srodnici, kao i sami korisnici Doma, za „stanovnike“ Gerontološkog centra taj dan pretvorio se u košmar. VD direktorka im je strogo zabranila da izlaze iz svojih soba pa su tako u njima ostali „zaključani“ ceo dan. A sve je to bilo pod izgovorom da će toga dana u Gerontološki centar doći veliki broj automobila pa se „brižna“ VD direktoka zabrinula da neko od korisnika ne bude „pregažen“ u dvorištu. Što može da asocira samo na jedno a to je da će se „gosti“ dobrano napiti na zabavi. Mada ja mislim da je „zaključavanje“ korisnika imalo za cilj da oni, korisnici, kojim slučajem ne dođu u dodir sa šabačkom elitom koja se toga dana očekivala. Bila bi to „sramota“ za VD direktorku!?
Čudnovato je i to da su korisnicima i obroci servirani po sobama. A za taj „svečani dan“ na meniju su imali:
– doručak: pašteta;
– ručak: kiseli kupus, batak i kolač;
– večera: makarone.
Dok se u sali ispod njih gostilo pečenjem i drugim bahanalijama.
Kao da i za njih, korisnike, bar za taj dan, ne bi bilo lepo da su mogli da pojedu neko parče pečenja. Ne bi im, valjda, škodilo!?
Na svu sreću u oktobru, „Mesecu solidarnosti sa starima“, bilo je i lepih stvari i događanja. Ali to je bilo samo tamo gde nije bilo političara i njihovoh partijkog kadra! I gde oni nisu imali nikakav udeo u održavanju manifestacija.
Ivan Kovačević