Međunarodno finansijsko tržište prema dolaru odnosi se po inerciji i to traje još od perioda drugog Svetskog rata. Reč je o tome kako Američka privreda reaguje u kriznim situacijama. Američka privreda je u slučajevima kriza prolazila prilično dobro, to je kod investitora stvorilo sliku o dolaru kao sigurnom utočištu. To je prvi razlog rasta vrednosti dolara u odnosu na evro.
Kao drugi značajan razlog jačanja vrednosti dolara je agresivan i pravovremen nastup Američke Centralne banke, koja je podigla kamatne stope i tako dolar učinila traženijom i atraktivnijom robom.
Ne smemo nikako zaboraviti i činjenicu da je Amerika znatno samostalnija u pogledu zavisnosti od hrane i energenata od zemalja evro zone, što je dodatna prednost i pozitivan efekat na odnos vrednosti dolara i evra.
Kretanje vrednosti deviznog kursa zavis od niza faktora: monetarne strukture, ponude, tražnje, kamatnih stopa, perspektive privrede… Kako je dolaru puno toga išlo na ruku u odnosu na evro, desiće se nešto drugačija situacija u narednom periodu, jer se na tržištu pojavljuju i druge valute koje igraju značajnu ulogu, pre svega rublja. To će u nekom srednjem roku dovesti do pada tražnje za dolarom, a time i njegove vrednosti.
Kamatna stopa je vrlo složen instrument, kada je podižete proizvodite niz efekata. Valuta u tom slučaju postaje atraktivnija, ljudi osećaju potrebu da je poseduju, da u njoj štede, to povećava tražnju, a time i njenu vrednost. Tako je odluka CB u Americi uticala i na druge, a ne samo na njihovu privredu. Rast cena u izraženih u dolarima, plus rast kamatne stope znatno je povećalo troškove, a vrlo često dugove siromašnih žemalja koje su se zadužile u dolarima. Tako je rast cena teret koji podnosi Amerika, a Evropa pored tog rasta cena i rast kamatne stope.
Amerika je jedinstven prostor, manje energetski zavisna, manje zavisna u pogledu hrane od EU. To su ključni razlozi zašto je EU teže poseže za povećanjem kamatnih stopa. Konkretn to bi u EU, gde su privrede različite i to bitno, jer u fazi recesije, podići kamatnu stopu vrlo je rizično, a da se ne dogodi kriza dugova onih koji imaju problema u svojim privredama. Kada podižete kamatnu stopu utičete na buduću potrošnju i to tako što će ljudi da se odreknu potrošnje jer im visoke kamatne stope daju mogućnost da štednjom značajno zarade. Time se smanjuje tražnja, a to vodi smanjenju proizvodnje. Svi se prilikom investiranja vode računicom isplativosti te investicije, tako što je porede sa prihodom koji bi donela kamata da to štede. U slučaju visokih kamatnih stopa, smanjiće se investicije. Odličan primer toga je treća ekonomija Evrope. Italija bi iz teške pozicije došla u još težu, morala bi da plaća puno veće kamate, što bi je dovelo u isti problem u kakvom je bila Grčka.
Ključno je naglasiti da je inflacija nastala na stani ponude. Došlo je do prekida lanaca ponude zbog situacije sa Koronom i Ukrajinom. Ovo je problem koji ne mogu rešiti centralne banke ili ga bar ne mogu rešiti bez bolnih rezova i teških mera. Zato je važno da se Vlade država uključe i pomognu. Njihova uloga ogledala bi se u pomoći proizvodnji onoga što fali, u prvom redu hrane, a potom i energenata koji fale i kojima rastu cene. Ukoliko se ne desi to, suočićemo se sa velikom makroekonomskom štetom.
Evropska CB nije podizala kamatnu stopu i ako je to trebalo ranije učiniti, zato što nije bilo dogovora oko načina rešavanja uzroka problema, a on je izazvan na strani ponude. Različit stepen razvijenosti privrede, različitost reagovanja na sankcije, različiti stepeni inflacija po državama veliki su probemi sa kojima se susrela CB Evrope. Ključ rešenja je u jedinstvu oko monetarnih instrumenata u EU.
Pad vrednosti evra vodi dodatnom rastu inflacije. Energenti, hrana, mineralna djubriva, gvožđe, hemija, sve ono čemu se formiraju cene u dolarima i tu imamo rast cene, na to se dodaje rast kamatne stope, to će izazvati dodatan problem evropljanima, njima je cena raste više nego amerikancima. Ovde je pocenjen značaj energetske zavisnosti EU. Ukoliko plaćaš skuplje energente ti više nisi konkurentan.
Šta se dešava sa tezom da kada valuta pada to podstiče izvoz. Teoretski je to tako, ali ovde je izgubljeno veliko tržište, Rusko tržište,došlo je do rast cene energenata što dovodi do povećava cene koštanja i prekinuti su lanci snabdevanja. Tako da brže rastu cene inputa, nego što pada cena valute što dodatno pogoršava situaciju.
Na nas sve ovo loše utiče. Sve što plaćamo u dolarima beleži rast cena npr. energenti koje uvozimo ili hrana. To će nas dovesti u situaciju da ćemo mi imati veće izazove po pitanju održavanja makroekonomske stabilnosti prema inostranstvu. Nama je neophodno da obezbedimo veći obim poljoprivredne proizvodnje i ne samo to, da ono što je u svetu deficitarno ne dozvolimo da se lako izveze. To se postiže pružanjem pomoći poljoprivrednicima tako što se kreiraju uslovi za stabilnost proizvodnje. Subvencije moraju obezbediti korist nama, a ne inostranstvu. Mramo pronaći kanale da nabavimo onu robu sa kojom smo u deficitu.
Ne smemo nespremni dočekati rast kamatne stope na zaduženja u evrima. To će se dogoditi i sva naša zaduženja u evrima koštaće više. Moramo odrediti prioritete i odložiti sve one projekte koji nisu neophodni, a po kojima se zadužujemo u evrima. Euribor će beležiti rast, to će proizvesti rast našeg duga, zbog toga je važno analizirati sve planirano i pravovremeno reagovati.
