Informisanje u Mačvanskom okrugu
U utorak je, na teritoriji Mačvanskog upravnog okruga, završen je i poslednji rok za dostavljanje dokumentacije za projektno sufinansiranje lokalnih medija. Ove godine je to bilo drugačije nego u prethodnim godinama jer je formirana jedinstvena informaciona platforme kaja bi trebala da poveća transparentnost postupka sfinansiranja medijskih sadržaja i javno objavljivanje biografija članova komisija, kao i obavezujuće savetodavno mišljenje Saveta za štampu i REM-a čime se uvodi i kriterijum profesionalnih standarda u radu komisija za ocenu projekata. Sve su to prihvatljiva rešenja, ali dosadašnja praksa je pokazala da nema veze šta piše u zakonima i pravilnicima već kakva je primena, da li trpi javni interes kao i da li o davanju novca odlučuju članovi komisija ili lokalni čelnici.
Desetogodišnja praksa sufinansiranja medijskih projekata, očekivano, nije dala rezultate kakvi su najavljivani već je povećan uticaj lokalnih samouprava na izveštavanje “o temama od javnog interesa“ a medije su pretvoreni u „oglasnu tablu“ vladajuće stranke. Projektno sufinansiranje je poslužilo za potpuno „disciplivovanje“ medija koji su prestali da izveštavaju u skladu sa javnim intereom već se to pretvorilo u hvalospev o radu lokalne samouprave.
Iz godine u godinu situacija sa sufinansiranjem medija postajala je sve gora i gora. Pronalazile su se “rupe u zakonu” a uz veliku pomoć takozvanih “medijskih stručanjaka”, koji su birani u komisije, novac lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje odlazio je pretežno na račune fantomskih “medija” koji su postojali koliko i projekat za koji su dobili novac.
Postalo je potpuno jasno da postoji ogromno neslaganje između onoga što se govori, onog što piše u zakonu i onoga kako se radi u praksi. Komisije za ocenjivanje projekata postale su rak rana konkursa radeći isključivo po direktivi lokalnih moćnika i učinile su sve da ovaj proces dovedu do besmisla. Tako se događalo da jedan te isti projekat koji se jedne godine odbije na lokalnom nivou iduće godine proglasi za jedan od najboljih na državnom konkursu na kojem je komisija ipak samostalne u odlučivanju.
Ako bi se izvršila malo detaljnija analiza projekata koja su dobila čak veoma velika sredstva i onih koji „nisu prošli“ moglo bi da se shvati da komisije ne ocenjuju kvalitet projekta već novac dodeljuju medijima koji su „od javnog interesa“ za lokalnu vlast pa se tako finansiraju i projekti koji po zakonu ne bi smeli
Tako ispada da je državi i lokalnim samoupravama važnije da novac dobiju samo lojalni mediji i da se takvi mediji što više nagrade. I tu dolazimo do aktuelnosti moje opaske, iz 2014. godine, kojom sam, pre nego što su projekti zaživeli, kritikovao sistem projektnog finansiranja pitajući tadašnjeg državnog sekretara da li će lokalne samouprave pre finansirati projekat „Uticaj poljskog cveća na raspoloženje građana“ ili „Partijsko zapošljavanje u javnim preduzećima“?
Dobio sam odgovor da karikiram stvar ali petnaest godina kasnije je postalo jasno da novac dobijaju jedni te isti projekti koji se godinama prepisuju i koji su beznačajni za građane.
U lokalnim sredinama se ne trpe kritički tekstovi ni drugačija mišljenja i oni se proglašavaju za najveću opasnost a lokalni mediji koji drže do javnog interesa, profesije, slobodnog mišljenja, istine i potreba građana se sankcionišu na sve moguće načine i vlast čini sve da ih ugasi.
Ono što je zanimljivo je da je zakonodavac učinio mnogo toga kako bi dodatno „zakomplikovao život“ medijima koji nisu „na liniji“ i učinio sve da im onemogući konkurisanje i realizaciju projekta. Tako je, nestvarno, ukinuo, recimo, da štampani mediji u svom budžetu mogu konkurisati za troškove štampanja ali je dozvolio zakupe prostora, opreme, amortizaciju opreme, kao da mediji u svom radu koriste teške kamione a ne male i jeftine kompjutere, i još mnogo kojekakvih gluposti. Najveću stavku u troškovima projekata predstavljaju zarade zaposlenih što znači da se u budžet države vraćaju značajna sredstva od poreza i zarada.
Zanimljiva je i činjenica da medija ima sve više i više da se oni ne mogu finansiratu iz komercijalih izvora pa su im Konkursi jedina šansa da uzmu „laku lovu“ ali i da pomognu vlastima da za „nekoperativne“ medije ostane što manje novca.
Sve ovo otvara mnogo pitanja na koja nema konkretnih odgovora. Ko utiče, kako se sprovodi i kome se dodeljuju sredstva?
Kako funkcioniše sufinansiranje?
Javni konkursi: Državni i lokalni organi raspisuju konkurse na koje se mediji mogu prijaviti s projektima.
– Kriterijumi dodele: Projekti treba da budu u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i da promovišu javni interes (npr. obrazovanje, kultura, ljudska prava, prava manjina, zdravlje, ekologija…).
– Komisija odlučuje: O izboru projekata odlučuje komisija sastavljena od stručnjaka iz medijske oblasti, koju imenuje organ koji raspisuje konkurs.
– Finansiranje: Sufinansiranje pokriva deo, do 50% za televizije i do 80% za ostale medije, budžeta projekta, ali ne može služiti za redovno poslovanje medija.
Da konkurišu mogu televizije, radio-stanice, portali, štampani mediji, produkcijske kuće koje rade audiovizuelne sadržaje, Udruženja koja se bave medijskim projektima.
Obično se podržavaju tematski dokumentarci i emisije od javnog značaja, serijali o manjinskim zajednicama, kulturi, tradiciji, obrazovni i informativni sadržaji, projekti koji se bave borbom protiv dezinformacija, emisije posvećene lokalnim temama i problemima.
Problemi sufinansiranja su nepotpuna transparentnost, dešava se da komisije nisu uvek nezavisne, što dovodi do favorizovanja pojedinih medija.
Politički uticaj je vrlo visok. U većini slučajeva, konkursi se koriste za finansiranje provladinih medija, dok se kritički orijentisani mediji zapostavljaju.
Takođe veliki problem predstavljaju nedovoljna sredstava jer budžeti za sufinansiranje često nisu dovoljni da pokriju sve kvalitetne projekte pa se onda samo „odrađuje“ posao.
Sufinansiranje u Mačvanskom okrugu
Srestva koja su, iz budžeta, izdvojili gradovi i opštine sa Mačvanskog upravnog okruga nešto su niža nego prethodne godine.
Grad Šabac je za medije ove godine izdvoji 28.500.000,00 dinara što je skoro 20% manje nego prethodne. Najveći iznos koji se može dobiti je 7.000.000 a najmanji je 200.000 dinara
U Loznici je izdvojeno 7.000.000,00 dinara. Najveći iznos koji se može dobiti po jednom projektu je 3.500.000 a najmanji je 60.000 dinara što je ponižavajuće malo i skoro je nemoguće za taj novac sprovesti bilo kakav projekat. To samo može znači da čelnici ovog grada imaju obavezu prema nekim novinarima ili drugim licima koji su im značajni pa da ih nagrade bilo kakvin novcima.
Bogatić je i ove godine izdvojio značajna sredstva za medije, gledajući na budžet opštine, a 6.000.000 dinara trebalo bi da zadovolje medije sa ove teritorije. Najveći iznos koji se može dobiti je 1.700.000 a najmanji je 000.000 dinara
I Vladimirci su za medije odvojili zavidnih 2.850.000 dinara. Najveći iznos koji se može dobiti je 1.000.000 a najmanji je 100.000 dinara
Opština Krupanj će medijima, ove godine dati 1.000.000 dinara. Najveći iznos koji se može dobiti je 1.000.000 što znači da će jedan projekat moći da „pokupi“ sve para a najmanji je 80.000 dinara, koliko da se nađe, „za semenke“!
I Koceljeva je na vreme objavila Konkurs opredelivši 950.000 dinara za informisanje. Od tog novca za štampane medije je opredeljeno 650.000 a za internet medije 300.000 dinara. Najveći iznos koji se može dobiti je 300.000 a najmanji je 100.000 dinara.
Znatno manje sredstava za medije opredeljeno je u opštini Mali Zvornik, 600.000 dinara. Najveći iznos koji se može dobiti je 300.000 a najmanji je 50.000 dinara
Najmanji iznos za sufinansiranje projekata opredelila je Opštna Ljubovija i to 400.000 dinara. Najveći iznos koji se može dobiti je 300.000 a najmanji je 50.000 dinara.
A kako i kome će ova, mora se priznati ipak pozamašna sredstva, raspodeliti ostaje da se vidi. Ako je sudeći prema onome kako se to radilo u prethodnim godinama, a nema razloga da tako ne bude, opet će građani ostati uskraćeni za pravovremeno i objektivno informisanje.
Ali, koga je to briga.
Važno je da se procedura ispoštuje i da zadovoljni budu oni mediji koji su od „javnog interesa“ za lokalnu vlast. To što će građanima ponovo biti servirana „šarena laža“ u vidu projekta koji će malo kome biti interesantan nije preterano ni bitno. Mnogo je značajnije to što će građani dobiti mogućnost da u narednoj godini znaju sve o lokalnoj vlasti, naročito ono što baš i nije prava istina ali i to što ništa neće saznati o sebi, aktivnostima koje sprovode i onom što ih interesuje.
Pa poštovani čitaoci srećno vam bilo „sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaj od javnog interesa“. Vi to plaćate.
Ivan Kovačević
