Stanje medija u Srbiji: Tanja Dimitrić Mijailović, urednica Dopisništva Radio-televizije Srbije u Šapcu
Slobode medija se setimo samo onda kada se u svetu obeležava taj dan, a svi drugi realni problemi sa kojima se susrećemo se izgube u svakodnevici. Sloboda medija danas u Srbiji, kao i celo društvo, čeka demokratiju koja će u Srbiji verovatno sa sazrevanjem društva stići u nekim narednim decenijama. Mediji su, kao i celo društvo, podeljeni i polarizovani, nažalost, na „naše“ i „njihovo“. Shodno tome se i ponašaju i pritom ostane uvek ono iskonsko, a to je da ukoliko nisi dovoljno hvalio ili ukoliko imaš nešto što je kontradiktorno nekakvim zamislima te određene grupacije, ti si onda kao medij obeležio i svoju pripadnost. Između te pripadnosti, „naših“ i „njihovih“, jedino zajednička crta i za jednu i za drugu stranu je isključivost. Mediji ostaju uslovljeni, ne informacijama, nego uređivačkim politikama, u senci uslova rada i finansijera. Sve dok novinari budu bili zavisni od finansija i njihovi izveštaji biće u skladu sa grupacijama koje imaju svoje interesne stavove. Pritom, naravno da većina njih, da li iz straha ili iz nedostatka želje da se bori, pa čak iz neobrazovanosti i neinformisanosti, ima i autocenzuru. Suština je u tome da, čak i kad imaš realan stav o nečemu, taj stav se izgubi između onih interesnih grupa koje taj stav komentarišu. Jedino pravo izbora imaju oni kojima su ti mediji i namenjeni- gledaoci i čitaoci, koji imaju najveću mogućnost, a to je da ne čitaju ili da ne gledaju. Na kraju, novinarstvo više nije postala profesija za profesionalce, nego „mnogo mutna bara za mnogo krokodila“, pa danas svi misle da mogu da se bave novinarstvom i svi imaju još jasniji stav da mogu da kažu šta god hoće uz, naravno, potkrepljenost brojnim društvenim mrežama, gde se ni obaveze, ni odgovornost, a ni prava, u najblažoj meri i ne koriste.
D.D.
