Zapisi iz pomračene zemlje.
Već godinama svedoci smo kako prorežimski, korumpirani, mediji u Srbiji, od RTS-a do lokalnih medija, obmanjuju javnost i lažima koje im serviraju visoki državni funkcioneri, lično, ali i iz Kabineta Srpske napredne stranke stvaraju neistinitu sliku o blagostanju u Srbiji koje većina građana ne može da vidi i oseti.
Tragedija koja se dogodila na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sada, a koja se srušila i usmrtila petnaest građana i činjenica da je cena rekonstrukcije tog objekta od tri narasla na šesnaest milona evra ogolila je u potpunosti vlast koju prezentuje predsednik države i pokazala da Srbija nije baš onakva kakvu je ta vlast, uz pomoć svojih medija, predstavlja.
Dani su prolazili a korumpirana vlast, po već uhodanom sistemu medijskih obmana, pokušala je da ovu tragediju marginalizuje i zataška objašnjavajući da Srbija, zbog petnaest života, ne može i ne sme da „stane“!?
Međutim, dogodilo se nešto čemu se niko nije nadao, a naročito ne vlast, pobunili su se studenti. Populacija koja predstavlja budućnost ove zemlje. Izneli su konkretne i opravdane zahteve i tako pružile mogućnost da se vlast, kažnjavanjem odgovornih za nesreću ali i onih koji su uzeli veliki novac, na neki način „izvuče“ iz te situacije. Nažalost, vlast ih nije ozbiljno shvatila. Ili nije htela. Kao i obično predsednik države je ponovo pokušao da sve preuzme na sebe ali dogodilo se to da su studenti odbili da komuniciraju sa njim, proglašavajući ga nenadležnim, što je inače tačno. Tim činom, na najstrašniji mogući način, povređena je sujeta predsednika i naprednjačka kola krenula su nizbrdo.
A pahulja, studentskog protesta, postala je grudva i sad je prerasla u lavinu koja se zaustaviti ne može.
Propast skupa u Jagodini na kojem je predsednik pomislio da će, kao što zmija menja košuljicu, magijom, okrenuti javnost na svoju stranu, a na kojem se okupilo jedva 14.000 građana, skupljenih, pre svega silom ali i kupovinom, potpuno je probudio svest građana i protesti su se proširili po celoj Srbiji. Što neko reče na društvenim mrežama: „I tamo gde se ni protiv Turaka nisu bunili“!
Mediji, poslednja šansa vlasti
I, sad, predsednik i partija i bratija čiji je on legitimni predstavnik, po oprobanom metodu, putem prorežimskih, korumpiranih, medija i svog šljama koji se u tim medijima, kao novinari, nakupio jer ih vlast obilato plaća, pokušava da zahteve studenata pedstavi kao „obojenu revoluciju“ dirigovanu iz inostranstva a opoziciju, koja mu je dvanaest godina bila saveznik i pomagala mu da nesmetano vlada, predstavi kao vođe protesta a u cilju svog dolaska na vlast bez izbora. I time, kao što se to bezbroj puta dogodilo, otupi proteste i uguši ih.
Međutim, njegova, predsednikova, nesreća je što Srbija u ovom trenutku, ima izuzetno kreativnu i pametnu decu, najbolju u istoriji, kojoj ne može da proda „rog za sveću“ i koja se ne obazire na sve njegove priče i medijske podmetačine nego tera svoje. Samo traže da im se ispune zahtevi i da Srbije postane pravna i uređena zemlja a svi koji su odgovorni za tragediju u Novom Sadu kazne.
Naravno, prorežimski mediji, od RTS-a do onih na lokalu, znaju da bi ispunjenjem studentskih zahteva vlast bila ozbiljno uzdrmana a oni ostali bez svojih decenijskih beneficija, da dobro žive a ništa ne rade, i, na sramotan način, pokušavaju da u životu održe vlast koja im je uništila profesiju i dostojanstvo.
Dakle, ako predsednik sa sve partijom i bratijom ode sa vlasti to neće biti zbog „obojene revolucije“ dirigovane iz inostranstva niti zbog sposobnosti takozvane opozicije, mada će neko morati da preuzme odgovornost za stanje u zemlji, već zato što je vlast postala toliko bahata, korumpirana i kriminalna da je počela da jede sama sebe.
Studenti su svojim stavom otvorili oči mnogima u ovoj zemlji ali i ulili im hrabrost da se suprotstave zlu koje nas sve uništava. Uz studente, i njihove zahteve, stali su njihovi profesori, njihove buduće kolege srednjoškolci, glumci, advokati, poljoprivrednici a sve je vidljivija i podrška sudija, tuzilaca, lekara pa čak i penzionera… Takođe, primetno je da i policija „popušta“ i da je samo pitanje vremena kada će se i oni, a koji nisu ogrezli u kriminalu, staviti na stranu studenata.
Zato, „poštovane“ (mada mi je teško što ovu reč pišem) kolege urazumite se. Počnite malo profesionalnije da radite svoj posao i dozvilite da u javnost izađe istina i ono što studenti stvarno rade i traže. Ne obmanjujte više građane zarad interesa onih koji su sami sebe, ali i našu državu, uništili. Znam, teško je, na vama je, trenutno, velika odgovornost i izazov. Ali vi više niste jezičak na vagi, jer vam niko normalan u ovoj zemlji ne veruje, već ste samo probušeni šlauf za koji se vlast još uvek drži u nadi da neće potonuti.
I, da zaključim: uz studente i njihove zahteve stala je ogromna većine građana koji žive u Srbiji kao i oni koji su raseljeni širom sveta. Zato studenti imaju pravo da se istina i njihov glas čuje na medijima za koje se iz budžeta države, gradova i opština izdvajaju ogromni novci a ne da se građani informišu putem društvenih mreža.
Priče o „obojenoj revoluciji“, takozvanoj večitoj opoziciji koja stoji iza protesta kao i o onima, iz sveta, koji zarad svojih ličnih interesa podržavaju vlast, jer su se nešto mutno sa predsednikom dogovorili kako bi uništili i opljačkali ovu zemlju, nisu teme ni „interes od javnog značaja“.
Ivan Kovačević
