Siguran sam da o svojoj maturskoj ekskurziji svima i uvek pričamo kao o nečem nezaboravnom, najlepšem, čarobnom. U želji da se to ne prekine i ne naruši, zapisujem sledeće.
Na recepciji hotela slučajno sam davno prisustvovao neobičnoj sceni. Trener rukometnog kluba iz Kačareva, malog mesta kod Pančeva, pročitao je svojim igračima propisana pravila ponašanja na pripremama. Obraćanje je završio rečima da će, ko se ne bude pridržavao onoga što u pravilniku piše , po povratku u Kačarevo i po tom istom pravilniku – dobiti ispisnicu.
Vratimo se školi i zapažanjima vezanim za ekskurzije. Kod nas su maturske ekskurzije u nekim školama privremeno i prećutno ukinute, odlukom direktora. Možda nedopustivo, ali trenutno verovatno opravdano. Jer ono što piše u postojećim pravilnicima je da se učeniku koji je ma šta nedozvoljeno učinio, ako mu do tada nije izrečena ni jedna disciplinska mera, može izreći samo početna – usmena opomena. Na ekskurzijama naši profesori noćima, ponekad do jutra, šetaju hodnicima hotela, kako bi sprečili ono najgore. Sa svojim đacima bio sam u hotelu u kojem je, noć pre našeg dolaska, preskačući sa terase na terasu, poginula devojka iz Španije, takođe na maturskoj ekskurziji.
Svedok sam da smo, po povratku sa jedne ekskurzije, u detaljnom izveštaju naveli ponašanje učenika kojim je ugrožavao svoj život, a njegov razredni starešina nas je obavestio kako mu je izrekao predviđenu i propisanu usmenu opomenu, jer se do tada primerno ponašao. I na tome se završilo. Poštujući pravila koja su doneli oni koji bi o posledicama tih pravila morali ozbiljno da razmisle. U takvoj proceduralno tragičnoj situaciji, hrabri direktori su, braneći dostojanstvo profesije, a sigurno i živote nepromišljenih učenika, opravdano doneli iznuđenu odluku.
Možemo li bolje?
Verujem da niko ne želi ukidanje ekskurzija, kao ni ekskurzije koje suspenduju elementarno dostojanstvo prosvetnih radnika i ne predupređuju sve ono što se na njima neželjeno i nedopustivo dešava, ili se može desiti. Čuo sam za postojeće pravilo (u nekim od evropskih zemalja), da se učeniku u propisano nedozvoljenim situacijama izriče mera prevaspitavanja, koja podrazumeva premeštaj u drugu školu. I to prevaspitavanje se naplaćuje.
Usmena opomena čak ne podrazumeva ni smanjenje ocene iz vladanja, a svi koji radimo u prosveti znamo da učenicima ni smanjenje ocene iz vladanja ne znači baš ništa. Toliko o našim važećim školskim pravilnicima o ponašanju. Po njima može sve što ne bi smelo, a kod nekih bogami i ne može.
Ostaje da ukinemo ekskurzije ili ih odbranimo na valjan, uspešan i prihvatljiv način. Glasam za ovo drugo.
