U zadatku za četvrti razred osnovne škole, koji je izazvao brojne komentare na društvenim mrežama, trebalo je izračunati:
Učiteljica koja je postavila zadatak, na kraju je zaključila da je tačan rezultat ipak 4, jer bi većina kalkulatora dobila taj rezultat?!
A onda su usledile stotine navijačkih komentara i “tumačenja”.
Neverovatno!
Od davnina su u matematici veoma precizno definisana univerzalna pravila za primenu računskih operacija. Tu nije moguća nikakva polemika, niti su dopustiva različita tumačenja.
Kakva bi to nauka bila, kada ni na najosnovnijem nivou ne bi imala nedvosmislena pravila. I kada bi imali pravo da sumnjamo u rezultat dobijen primenom osnovnih matematičkih operacija, u četvrtom razredu osnovne škole?!
Ideja da se usvoji ono što bi dobila većina kalkulatora, liči mi na neko kvazi-demokratsko odlučivanje. Ne na nauku, u kojoj ne postoji pravo jačeg, pravo veta, ili donošenje odluke na osnovu mišljenja većine. Nije moguće ni da većina kalkulatora dobije jedan, a manjina drugi rezultat.
Konačno, sramota je da se školovani ljudi uopšte izjašnjavaju o nečem toliko trivijalnom.
Možemo li bolje?
U društvu u kome je mnogo toga izrelativizirano na najvišem nivou, došli smo do toga da sumnjamo i u vekovne i osnovne matematičke istine. Nije baš jasno sa kog kraja bi moralo započeti ozdravljenje, ali svakako bi moralo. Sigurno je da bi škola trebalo da ima bolji uticaj i veću odgovornost u formiranju svesti mladih ljudi i njihovog odnosa prema istini i nauci.
Osećaj sigurnosti i bilo kakve izvesnosti se izgubio negde u grafikonima kojima se dokazuje društveno blagostanje i stalni napredak. Za početak da se barem dogovorimo kako se sabira, oduzima, množi i deli. Možda nam ni ti grafikoni tada ne bi bili tako (ne)jasni?!
Siniša Mozetić, profesor matematike
